Podkasti i aplikacije za meditaciju pretvaraju putopise u priče za laku noć. Zašto i kako to uopšte ovo funkcioniše? Postoji objašnjenje.
„Duboko unutar istočnih padina snežnih planina Anda, nalazi se mistična oblast koju čovečanstvo nije dotaklo…“
Zamislite umirujući glas koji tiho pripoveda, dok slušaoci zatvaraju oči i spuštaju se u svoje krevete.
„Večeras ćemo istražiti mesto koje izgleda da postoji van vremena, gde tropske džungle i travnate visoravni postoje u savršenoj harmoniji”.
Nije ni važno da li obraćamo pažnju. Priča ima za cilj samo jedno – da uspava svoje slušaoce, piše National Geographic.
Hronični problemi sa spavanjem su sve rasprostranjeniji, a više od trećine odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu pati od nesanice. Da bi to popravili, mnogi vraćaju ključnu stvar za uspavljivanje iz detinjstva – priču za laku noć. Isečci, koji su pomenuti iznad, su iz 45-minutne priče s jedne aplikacije (Aplikacija pod nazivom “Calm”).
Mnoge (od više od 2.500) aplikacije za meditaciju na tržištu nude pomoć za noćno opuštanje. Desetine podkasta i onlajn video kanala postoje samo da „uljuljkaju“ odrasle u dubok san.
Ovo nisu dečje priče za laku noć. Priče za odrasle obično su duže, opisnije, krivudave i bez moralnog luka koji se često nalazi u knjigama za decu. Poznate ličnosti, uključujući Majkla Bublea i Idrisa Elbu, daju svoj glas ovim umirujućim pričama.
Jedan žanr ovih priča za laku noć, za odrasle, izdvaja se od drugih – putopisne priče. Skoro trećina od 300 “Calmovih” priča za laku noć (koje su preslušane više od 450 miliona puta) su o putovanjima, posebno o avanturističkim.
Oko 45 odsto priča za laku noć u aplikaciji “Breethe” (koja je preuzeta više od 10 miliona puta) tiče se putovanja. Ranije ove godine, polovina od 10 najboljih priča za laku noć bila je o putovanjima.
Zašto putopisne priče tako pouzdano uspavljuju slušaoce?
U vozu za zemlju sna
Putničke priče za laku noć su obično audio prepričavanje putovanja, često u sadašnjem vremenu. To može biti dan u terapijskim vodama Bath-a. Ili bi to mogla biti poseta dalekoj, planinskoj Kraljevini Butan. Ili imaginarno putovanje ispunjeno slikom da „vidite“ severno svetlo u Norveškoj.
Slušaoci mogu da se pridruže krstarenjima niz reku Nil, jedriličarskim putovanjima do Šri Lanke, napornim hodočašćima kao što je Camino de Santiago, vožnji balonom preko Kapadokije, ili putovanjima duž puta 66. Priče se u velikoj meri oslanjaju na opis, uz povremenu onomatopeju iz okoline poput okeanskih talasa, železničkih šina ili lagane muzike.
Čini se da su priče o vozu posebno intrigantne pred spavanje. Headspace, Calm i Breethe su stalno povećavali sadržaj na temu vozova. Slušaoci mogu da putuju Orijent ekspresom ili Transsibirskom železnicom. Headspace ima popularnu priču pod nazivom „Spori voz“, koja menja zvukove ambijentalnog voza u pozadini i redovno menja izgovorene opisne detalje. Neprestano se svrstava među prvih pet najpopularnijih priča za laku noć.
„Potreban vam je pokret u priči za laku noć – ako su stvari statične, previše je dosadno i slušalac će postati nervozan“, kaže profesorka i direktorka programa za folklor i javnu kulturu Univerziteta Oregon, Marta Bejles, specijalizovana za usmene tradicije iz drevnih do modernih vremena. Ona kaže da pokret mora biti bezopasan i umirujući. Šta je za današnje vreme bolje od kretanja voza?
Vozovi na nežan način angažuju čula, sa stalnim „zamahom napred“.
„Voz je savršeno vozilo za spavanje. Možete jednostavno da uživate u nežnom ljuljanju, ritmičkom zvuku, osećaju da ste ušuškani u staromodni, umirujući način putovanja”, kaže ona.
Isto ne bi važilo za audio-priče o putovanju avionom, ističe Bejles.
„Zamislite da pokušavate da zaspite dok ste stisnuti u sedište u avionu sa putnikom koji leži na vama!“
Drugim rečima, priče koje su suviše bliske stvarnom životu mogu se vratiti kao priče za laku noć.
Kako funkcioniše?
Ove priče pomažu nekim ljudima da bolje spavaju, objašnjava neurološkinja i pomoćnica medicinskog direktora u Centru za spavanje Džons Hopkins, Rejčel Salas.
Mirniji san pomaže telu da bolje reguliše sve – od varenja do kognitivnih performansi, prema navodima Američke akademije za medicinu spavanja.
Priče za laku noć funkcionišu na jednom nivou jer su dobra distrakcija koja sprečava um da se brine, prođe kroz liste obaveza ili izazove anksioznost. Odabrane priče imaju tendenciju da budu pozitivne i optimistične (ali ne previše uzbudljive), što može olakšati uznemireni um.
Jedan od mogućih razloga zašto se naš mozak smiruje pričama za spavanje sa putovanja su „neuroni ogledala“, kako kaže Salas. Prvobitno otkriveni kod majmuna makakija, ovi neuroni se aktiviraju i kada subjekt izvodi određeni pokret, kao i kada se pokret samo posmatra.
Salas kaže da ove moždane ćelije mogu spojiti naša iskustva sa tuđim. Na primer, priča o putovanju vozom mogla bi da izazove osećaj nostalgije za našim prošlim putovanjima, čak i ukoliko je konkretna priča pred spavanje o nečemu što nismo iskusili.
Utešni osećaj nečeg poznatog i romantičnog može pomoći u opuštanju i snu. Pored toga, napominje Salas – zvuk voza koji juri duž šina služi kao vrsta buke koja ljude uspavljuje.
Za neke ljude, fascinacija pričama o putovanjima pre spavanja može biti to što otvaraju vrata novim avanturama. Iako ovo može izgledati energično, to donosi umirujuću sigurnost u pogledu bezbednog viđenja sveta.
„Sa neurološkog stanovišta, nije samo ideja putovanja i viđenja novih mesta, već i povezivanje. Mi smo prirodno društvena bića. Prošli smo kroz vreme daleko od porodice i prijatelja, daleko od slobode. Čak i ako niste bili neko ko je toliko putovao, ipak ste mogli da odete u restoran ili probate nešto novo“, kaže Salas.
Ili jednostavno može biti da uklanjanje svetlosti i buke iz spoljašnjeg sveta omogućava unutrašnjem svetu, našoj mašti, da preuzme kontrolu. Noćno pripovedanje je drevno – „koliko je stara književnost“, kaže Bejles. „Na neki način, kada slušamo priče o spavanju, vraćamo se u samu zoru ljudske kulture”, dodaje ona.
„U najsmirujućim putničkim pričama za laku noć ništa se posebno ne dešava“, kaže Bejles. „Priče za laku noć govore o zatišju između avantura, o čemu je i san”, zaključuje ona.
Zamislite umirujući glas koji tiho pripoveda. Zatvarate oči i ležete. Šta taj glas govori?
Tagovi
