Prijateljstvo se preselilo na internet: Kakve posledice ovo ostavlja na tinejdžere?

Dramatično smanjenje vremena provedenog u zajedničkom druženju je zabeleženo 2012. godine, kada je prvi put većina tinejdžera posedovala pametne telefone i više od 70 odsto svakodnevno koristilo društvene mreže.

Tinejdžersko prijateljstvo izgleda mnogo drugačije nego pre samo 20 godina, i možda već vidimo negativne posledice tog trenda. Kako profesorka psihologije na Državnom univerzitetu u San Dijegu, Džin Tvendž, navodi u nedavno objavljenoj knjizi „Generations: The Real Differences Between Gen Z, Millennials, Gen X, Boomers, and Silents“ (Generacije: Prava razlika između generacije Zed, Milenijalaca, generacije Iks, Bumera i Tihe generacije), tinejdžeri danas provode mnogo manje vremena u direktnom kontaktu nego početkom dvehiljaditih.

Verovatno nije teško zaključiti zašto. Za pripadnike generacije Zed, rođene između 1995. i 2012. godine, aplikacije društvenih mreža poput Snepčeta, Instagrama i Tik-toka u velikoj meri su zamenile lične kontakte. Prijateljstvo se preselilo na internet.

Društveni život se sve više odvija na mreži

Godine 1996, učenici 10. razreda u SAD su izlazili sa prijateljima u proseku dva i po puta nedeljno, a deceniju kasnije kako je aplikacija Instant mesindžer postala popularna, taj broj je blago opao na 2,3 puta nedeljno. Do 2020. godine, pre nego što je pandemija promenila život u SAD, stopa je pala na jedan i po put nedeljno.

Ovako brz društveni preokret otkriven u dobijenim podacima je veoma dramatičan. Počevši od 2012. godine, tinejdžeri su sve ređe počeli da se viđaju lično van školskog okruženja.

„Adolescenti i mladi odrasli u 2019. godini provodili su 25 minuta manje dnevno u ličnom druženju sa drugima nego oni 2012. godine“, piše prof. Tvendž. „To znači tri sata nedeljno, 13 sati mesečno i 152 sata godišnje manje u društvu drugih.“

Digitalna prijateljstva koja zamenjuju lična prijateljstva verovatno nisu toliko zadovoljavajuća: tekstualni razgovori i video ćaskanje su generalno manje bogati u smislu širine, konteksta, tona glasa i važnih neverbalnik komunikacijskih znakova. Štaviše, sveprisutnost društvenih mreža i pametnih telefona znači da je procenat tinejdžera koji spavaju manje od sedam sati većinu noći porastao sa 34 u 2012. na 49 odsto u 2020. Ova dva trenda čine pogubnu kombinaciju.

„Ljudi koji ne spavaju dovoljno i koji provode manje vremena sa drugima licem u lice imaju veću šansu da postanu depresivni, a to je ono što se masovno dešavalo tinejdžerima i mladim odraslima“, dodaje profesorka.

Jedinstvena i zabrinjavajuća promena

Kao što pokazuju podaci iz pomenute studije Monitoring budućnosti, udeo učenika 12. razreda u SAD sa izraženim simptomima depresije ostao je prilično konzistentan u periodu od 1989. do 2012. godine, između oko 10 i 15 odsto. Od tada se ta stopa skoro udvostručila. Izveštaj američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti objavljen ranije ove godine pokazao je da tinejdžerke imaju višu stopu problema sa mentalnim zdravljem u poređenju sa prethodnim godinama, pri čemu je procenat onih koji su ozbiljno razmišljali o samoubistvu porastao za skoro 60 odsto u odnosu na deceniju pre toga.

Već je opšte poznato da su roditelji uznemireni i da se oduvek žale „na današnju omladinu“. Međutim, čini se da je ova seizmička promena u prirodi tinejdžerskog prijateljstva potpuno drugačija zver, sa zaista opakim efektima u poređenju sa zamišljenim problemima koje predstavljaju rok muzika, video-igre i svi drugi trendovi o kojima odrasli gunđaju prethodnih decenija. Ništa od ovoga nije suštinski promenilo način na koji se tinejdžeri druže. Društvene mreže jesu. I eksperiment je već pokazao izrazito negativne rezultate.