Prema stopi vakcinacije na milion (278.831) i sto stanovnika (27,9 ), Srbija je druga u Evropi, iza Ujedinjenog Kraljevstva.
Širom Velike Britanije, više od 23 miliona ljudi je primilo najmanje jednu dozu vakcine protiv koronavirusa – što je deo najvećeg programa imunizacije građana koji su Britanci ikada pokrenuli. Blizu 1,4 miliona građana je primilo drugu dozu.
Zbog trke protiv novih sojeva virusa, koji se brže prenose između ljudi, ministri britanske vlade polažu nade da će se do leta vakcinisati veliki deo punoletnih građana. Cilj je da se do 15. aprila pređe prag od 32 miliona onih koji su primili prvu dozu nekog od dostupnih cepiva, prenosi BBC.
Prema planu programa, trenutno se pozivaju stariji od 56 godina da zakažu svoje termine, nakon što su primarne grupe – stariji od 70 godina, štićenici domova za negu starih lica, zdravstveni radnici i ljudi koji zbog prirode posla moraju da budu zaštićeni – primile barem prve doze. Ove grupe čine 88 odsto ukupnih smrtnih slučajeva od kovid-19 u Britaniji.
Primera radi, vakcinisano je 96 odsto starijih od 80 godina.
U Škotskoj su poziv za zakazivanje termina dobili stariji od 65 godina, u Severnoj Irskoj stariji od 60, u Velsu oni koji su stariji od 50 godina.
Od proleća, vlada planira da započne s vakcinacijom ostatka odrasle populacije, ukupno još 21 milion ljudi. Prvi među tom grupom, biće stariji od 40 godina.
Nedeljni prosek onih koji su primili dozu vakcine na nivou čitave zemlje iznosi 280.000. Ministar zdravlja je rekao poslanicima ove nedelje da će i pored „ograničene“ ponude proizvođača, u drugoj polovini marta doći do „velikog povećanja“ raspoloživih doza, što će značiti „desetine miliona vakcina“.
Takođe, Britanija se zbog ovog uspeha u vakciniaciji nalazi među zemljama koje imaju najveće stope vakcinisanih. Međutim, postavlje se pitanje, o kom je u skladu s kontekstom raspravljano i u Srbiji, da li je procenat vakcinisanih ravnomerno raspoređen.
I u Britaniju, baš kao i u Srbiji, postojale su određene regionalne razlike kada je reč o broju onih koji su primili neku od raspoloživih vakcina. Ipak, te razlike nisu drastične u slučaju Britanije.
U Škotskoj je prvu dozu primilo 85 odsto starijih od 60 godina, u Velsu je taj procenat oko 81 odsto, dok je Severna Irska nešto slabije vakcinisala ovu grupu (67 odsto).
Takođe postoje razlike između etničkih grupa, odnosno, siromašnijih i bogatijih područja.
Analiza Instituta za Nacionalno javno zdravlje, Univerziteta Oksford i londonske škole za Higijenu i tropsku medicinu ukazuje da su crnci najmanje vakcinisani među tri starosne grupe.
Jedno od dilema građana je i da li vakcine deluju. Podaci za Englesku pokazuju da je manje zaraženih među onim grupama koje su vakcinisane u poređenju sa nevakcinisanim. To sugeriše da vakcina smanjuje brojeve inficiranih više nego mere zaključavanja.
U proseku, smrtnost starijih od 65 godina opala je za 63% između 19. februara i 5. marta, u poređenju sa 53% kod mlađih od 65 godina. Broj prijema u kovid bolnice takođe je opao.
Ujedno, Velika Britanija trenutno nabavlja doze doze dve vakcine za koje postoji odobrenje regulatornih tela. Reč je o Fajzerovoj, Moderninoj i vakcini kompanija Astra Zeneka i Univerziteta u Oksfordu.
Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe naručilo i doze drugih proizvođača koje čekaju odobrenje regulatornih tela.
Građani Britanije su se vakcinisali, vakcinišu i mogu vakcinisati na sledeće načine – u ambulanti, nacionalnim apotekama i bolnicama. Vlada Britanije je, sa te strane, logistički pomogla da sa se sprovede najveći program vakcinacije u britanskoj istoriji.
Jedna od dilema koja muči stanovništvo je i da li će vakcina biti dovoljno za sve. Velika Britanija je naručila više od 400 miliona doza sedam najperspektivnijih vakcina. Ujedno je najavljen i ugovor sa kompanijom „CureVac“ koja radi na razvoju vakcina protiv budućih novih sojeva.
I pored niza izazova u „lancu snabdevanja vakcinom“ – način na koji vakcina dolazi od proizvođača do ljudi je u Britaniji jako dobro organizovana.