Pre nego što je stvorena Jugoslavija, regent Aleksandar je zajedno sa svojim ocem kraljem Petrom I udvostručio teritoriju Srbije, oslobodio Kosovo i Metohiju i uključio ga u Srbiju, navodi u intervjuu za Danas princ Filip Karađorđević, povodom godišnjice od ubistva kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Marseju 1934. godine.
Marseljski atentat odigrao se tokom kraljeve zvanične posete Francuskoj ispred Palate Burze, a atentator je bio Vlado Černozemski pripadnike makedosnke VMRO, a izvršen je u saradnji sa ustašama.
Princ Filip 88 godina nakon atentata kaže da je kao kralj Aleksandar I bio priznat jedan od najvećih državnika u našoj istoriji koji je rame uz rame sa narodom prolazio ratne strahote.
„Izvojevao je pobedu, a potom obnavljao i gradio državu koja je u vreme njegove vladavine imala izuzetno poštovanje u na međunarodnom nivou, i to su činjenice. Danas postoje samo u Parizu i ulica Kralja Petra I od Srbije, i spomenik kralju Aleksandru I, tako da njegov uticaj mogu da pokušaju da ospore samo oni koji nemaju svest o značaju Viteškog kralja“, odgovorio je princ na pitanje kako ocenjuje sliku koja o Aleksandru I postoji u javnosti danas.
Upitan šta za njega predstavlja ideja jugoslovenstva, Filip je rekao da je Jugoslavija prva žrtva fašizma koji je uticao na čitavu Evropu i svet.
„Projekat Jugoslavije nije bio ideja samo mog pradede Kralja Aleksandra već je to bio zajednički projekat cele elite tadašnje Srbije. Danas niko ne može da ospori grandioznost i veličinu jednog vladara kao što je bio viteški kralj Aleksandar I. Ne samo zbog toga što su moj pradeda i njegova vizija prva žrtva fašizma odnosno onoga što će unakaziti i Jugoslaviju, celokupnu Evropu i svet, već i zbog toga što se on okrivljuje za poteze svojih neprijatelja. Ne samo on, nego koncept jugoslovenstva uopšte. Balkanski narodi moraju međusobno da sarađuju i da se podržavaju. Mislim da se narod međusobno mnogo bolje razume i mnogo više voli i poštuje nego što je dozvoljeno da se u javnosti vidi“, rekao je on.
Kada je reč o rušenju letnje vile Aleksandra I Karađorđevića, Filip je rekao kako on i njegova supruga osuđuju narušavanje kulturno-istoijskog nasleđa koje „nije ničije privatno vlasništvo“.
„Danica i ja se zalažemo za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa naše zemlje. Ne postoji nikakvo opravdanje za rušenje objekata od kulturno-istorijskog značaja kada postoji restauracija. Rušenje dela “Arkade” u parku Bukovičke banje je narušavanje jedne epohe i našeg identiteta. Smatram da nema doboljno jakih zakona koji bi sprečli zločin koji se svakodnevno dešava na teritoriji cele Srbije, ali i Beograda gde postoje objekti od visokog kulturnog i istorijskog značaja koji se u poslednje vreme na vrlo sumnjive i pre svega nedopustive načine devastiraju i ruše. Nije kulturno-istorijsko nasleđe našeg naroda privatno vlasništvo da se njime trguje i da se od njega pravi biznis. I ova tema neće proći zaboravljena, tome se mora stati na put i ja ću se lično zauzeti za to, u komunikaciji sam i sa ekspertima za ovu oblast i na međunarodnom nivou i vrlo brzo ću informisati javnost o daljim koracima. Ono što je kulturno-istorijsko nasleđe jedne države pripada čitavom narodu i ništa ne može da se radi mimo narodne i mimo narodnog interesa“, izjavio je Filip.
Na pitanje o razlogu zbog kog je podržao Milorada Dodika na izborima u Republici Srpskoj, Filip je rekao da je sa njim imao najbolju saradnju u odnosu na sve zvaničnike sa ovih prostora.
„Gospodin Dodik je sa mnom razgovarao u svojstvu srpskog člana predsedništva BiH sa kojim smo od dana našeg preseljenja u Srbiju imali dobru saradnju kao ni sa jednim zvaničnikom na ovim prostorima jer je pokazao izuzetan senzibilitet i želju da pomogne u zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa dinastije Karađorđević, poput lovačke vile Kralja Aleksandra u Han Pjesku. U okviru tog razgovora poželeo sam mu sreću na izborima. Što se tiče protesta opozicije, svako ima pravo na slobodno okupljanje i na takav vid izražavanja svojih stavova, to je demokratsko pravo građana i važno je da to pravo ne bude uskraćeno, kao što vidim i da nije“, rekao je on.