Žene autohtonih naroda u Brazilu su tradicionalno bile isključene iz procesa donošenja odluka i nije im bilo omogućeno da preuzmu ulogu lidera koja je tradicionalno bila rezervisana za muškarce. Međutim, ovakva podela se promenila prethodnih godina, otkako su eskalirale pretnje o oduzimanju zemlje i prirodnih resursa, prenosi CNN.
Žene sada ruše barijere, iskazuju svoje mišljenje i pridružuju se prvim redovima u borbi protiv uništavanja šuma i preobimnih iskopavanja koja mogu dovesti do klimatske katastrofe.
Jedna od ovih žena je O-e Kajapo Pajakan je pripadnica Mebengokre naroda iz plemena Kajapo u Brazilu i Nakon što je njen otac Paulinjo Pajakan, inače legendarni vođa Kajapo plemena, preminuo nakon borbe sa koronavirusom u junu prošle godine, 38-godišnjakinja je preuzela ulogu vođe plemena i postala pionirka u borbi žena domorodačkog stanovništva za zaštitu životne sredine.
Pajakan kaže da su žene autohtonih naroda na području Brazila uvek bile snažne. Ali, kako su se pretnje po okolinu pogoršale, one su odlučno izašle iz svojih domova u potrazi za obrazovanjem, kako bi njihov glas mogao da se čuje u krugovima koji su tradicionalno okupirani od strane muškaraca.
„Kajapo žene se oduvek bore“, rekla je ona. „Žene su te koje rađaju otpor. Mi smo te koje rađaju muškarce, decu, pa i sam život. Žena se upotpunjuje u dodiru sa prirodom i uvek je bila deo otpora zajedno sa muškarcima“.
Otkako je postala vođa svog sela, Pajakan je veoma naporno radila kako bi naučila legalne načine borbe za zaštitu teritorija domorodačkih naroda, te kako da se suprotstavi strukturama moći koje narušavaju njihova prava. Takođe, ona je osnovala edukativni program za pripadnice plemena kako bi žene mogle da se informišu o političkim i klimatskim pretnjama.
„Žene su te koje grade kulturu. Starije žene imaju veoma važnu ulogu u usmenom čuvanju i prenošenju istorije na decu, kako ne bismo zaboravili svoj jezik i kulturu“, rekla je Pajakan.
„Žene danas učestvuju u sastancima na kojima se raspravlja o problemima sa kojima smo suočeni, pridružujući se muškarcima u donošenju odluka“.
Iako pretnje životnoj okolini nisu novost, dolazak desničarske vlade predsednika Žaira Bolsonara omogućio je još veću eksploataciju zemlje u potrazi za naftom i gasom, zarad industrijskog razvoja. Ove aktivnosti su se toliko proširile da sada ugrožavaju zemlju starosedeleca.
Bolsonarova administracija i Kongres su se ujedinili kako bi donele novi zakon, poznat kao „Marko Temporal“ zakon – pravilo po kojem će pravo autohtonih naroda na zemlju biti prepoznato samo ukoliko mogu da dokažu da su je nastanili pre 1988. godine, kada je usvojen važeći ustav.
Dok Vrhovni sud Brazila razmatra argumente protiv zakona, Francisko Kali Caj, specijani izveštač Ujedinjenih nacija za prava domorodačkih naroda rekao je u avgustu da bi prihvatanje zakona „rezultiralo velikom nepravdom“.
„Ukoliko Vrhovni sud odobri takozvani Marko Temporal zakon, to će legalizovati nasilje nad domorocima i podstaći konflikte u prašumskoj oblasti Amazona“, rekao je Caj.
Pajakan je izjavila da je zakon „ukidanje prava domorodaca“, što pruža šansu brazilskoj vladi da „uđe u našu teritoriju bez dozvole“.
Alesandra Korap, 38-godišnjakinja i članica Mundulu plemena u Brazilu rekla je da „autohtono stanovništvo polako gube svoju teritoriju u Brazilu“.
Ona je kao žena odlučila da se pridruži seoskim sastancima kojima dominiraju muškarci, iako ju je majka upozorila da to ne čini. Ali, Korap je 2015. godine prevazišla tradiciju, pridružila se vođama i izrazila svoju zabrinutost zbog javnih poslova na njihovoj teritoriji.
„Mnogima se ne sviđa kada govorim, jer ono što kažem dopire daleko“, rekla je Korap.
„Ja ne pričam samo o sebi ili onima koji su blizu, već i o onima koji su daleko. Mnogi to vide kao pretnju i žele da me se otarase, ali ja se ne plašim“.
Kuća njenog prijatelja je spaljena, a pretnje se nižu i na račun drugih boraca za zaštitu životne okoline. Po povratku sa protesta protiv izgradnje novih rudnika u pratnji muža i dece, Korap je zatekla svoju kuću opljačkanom. Lopovi su ukrali telefone i fleš drajvove iz njene kamere.
Prema izveštaju organizacije „Global Witness“, Brazil je jedna od najopasnijih zemalja za zaštitnike životne sredine, pre svega zbog 20 ubijenih aktivista u 2020. godini.
Tksaji Suruj koja je pripadnica Suruj plemena obratila se svetskim liderima na klimatskom samitu u Glazgovu, čime je privukla pažnju na katastrofe koje zagađuju njenu zemlju.
„Klimatske promene i njihove posledice su nešto na šta je priroda pokušala da nas upozori odavno, ali mi nikad nismo slušali. Priroda nam govori da nije dovoljno da usporimo, već je vreme da prestanemo u potpunosti. Priroda moli za pomoć“, rekla je Suruj.
Brazil se pridružio ostalim državama u ambicioznim klimatskim obećanjima koja uključuju smanjenje emisije štetnih gasova za 50 odsto. Takođe, Brazil se obavezao na prekid ilegalnih seči šuma do 2030. godine.
Međutim, izveštaji pokazuju da se stopa seča šuma u Brazilu povećala za 33 odsto u prvih deset meseci 2021. godine u poređenju sa istim periodom u prošloj godini.
Za sada, žene nameravaju da nastave borbu za očuvanje „Zemljinih pluća“.
„Šume su naša apoteka, supermarket i način na koji živimo“, rekla je Pajakan.
„Beli ljudi ne vide pravu vrednost ove teritorije. Za njih je ovo samo način da zarade novac. Za nas, priroda je bogatstvo koje nam omogućava život.
Tagovi
