Priroda je surovija od nas koliko god se glupo prema njoj ponašali: Libijske lekcije za čitav svet

Uništeni domovi ljudi, razrušeni gradovi, potrage za nestalima i veliki broj žrtava koji raste čini se kao prizor koji sve češće pogađa svet. U kratkom razmaku ne dopuštajući joj vremena za oporavak, ovakve nepogode dešavaju se sve učestalije na svim delovima naše planete.

Posle mnogobrojnih prirodnih katastrofa koje su ove godine desile, ove nedelje su, samo nekoliko dana posle zemljotresa u Maroku, Libiju pogodile poplave koje su odnele nekoliko hiljada života.

Poplave u Libiji

Region koji obuhvata oblasti Derna, Šahata i Al Mardža u Libiji poznati su po obilnim padavinama. Ove godine oluja Danijel je donela i sručila skoro 400mm kiše u tu oblast za manje od 24 sata. To su podaci koji obaraju rekord što se tiče padavina u toj oblasti. Ali kap koja je prelila Dernu, i većinu Libije, bilo je pucanje brane. Dve ključne barijere za odbranu grada Derna nisu izdržale toliku količinu padavina i pod pritiskom su pukle. Voda je probila grad i bujica je nosila sve ispred sebe. 

Grad Derna je od 2019. godine pod vojskom generala Kalife Haftara, većina infrastrukture kao i pomenute brane izgrađene su za vreme vladavine Muamera el Gadafija. Sumnja se da na pucanje brane nije uticao samo previliki pritisak vode i nepredvidljivost ovako velike količine padavina, već da je jedan od razloga i nemar aktuelnih vlasti koje vode ovaj grad. 

Ahmed al Masmari, portparol samozvane Libijske nacionalne armije (LNA) koja upravlja istočnom Libijom, u izjavi za BBC rekao je: „Ono što se dogodilo bilo je iznad kapaciteta brana koje su napravljene da izdrže određene nivoe vode u regionu, uzimajući u obzir količinu kiše koja padne. Ne znamo sa sigurnošću da li je vršeno redovno održavanje brana, ali pretpostavljam, iz onoga što sam lično video, da čak i da su brane novije ili dobro održavane, ne bi mogle da se nose sa takvom količinom padavina, posebno u Derni.“

Prvi podatak je bio da je voda odnela skoro 2.300 života, broj koji je kasnije porastao na 5.300 stradalih samo u gradu Dern. Više od 10.000 ljudi je nestalo, a skoro 40.000 ljudi moralo je napusti svoje domove. Čitave stambene četvrti su uništene. Čak i delovi grada koji nisu blizu reke delimično su pogođeni. Stanovnik Derne Ahmed Abdala ispričao je da je, nakon što je voda probila dve brane, centar grada zapljusnuo ogroman vodeni talas koji je uništavao sve pred sobom, preneo je DW. Spasioci su i dalje u potrazi, i očekuje se da će se broj stradalih povećati, jer se pretpostavlja da je voda mnoge odnela do mora.

Ministar zdravlja u vladi tog regiona Otman Abdel Džalil rekao je da ovo veoma dramatična tragedija koja prevazilazi mogućnosti njihove vlade. Iako je grad Dern zadobio najveći udarac, gradovi Al Bajdu, Al Marj, Susa i Bengazi su takođe stradali.

Pomoć Libiji ukazali su Ujedinjene Nacije, Evropska unija i Nemačka. Turska je takođe poslala svoje spasilačke ekipe, sa hranom i čamcima, rekao je predsednik Erdogan. Politička situacija je veoma specifična na ovom području i ogleda se u konstantnim sukobima. Tu se za vlast bore dve vlade: jedna sa sedištem na istoku, a druga na zapadu zemlje. Vlada u gradu Tripoliju, koju su priznale UN, obećala je milionsku pomoć za pogođena područja – iako ona nisu pod njenom kontrolom, preneo je DW.

Zemljotresi u Maroku

Samo četiri dana pre poplava u Libiji, zemljotres jačine 6,8 stepeni Rihterove skale pogodio je Maroko, i odneo oko 3.000 ljudskih života, dok je povređenih skoro 5.500. 

Epicentar ovog zemljotresa bio je u planinama Visoki Atlas, koje se prostiru kroz Maroko, Alžir i Tunis. Do potresa je došlo kada su se evroazijska i afrička tektonska ploča sudarile. Iako je epicentra udaljen skoro 70 kilometara od Marakeša, ovaj grad je zadobio najveći udarac. 

Pogođen je i stari grad u Marakešu koji je pod zaštitom Uneska. Oštećena je čuvena džamija Kotubija, čiji se minaret od 69 metara naziva „krovom Marakeša“. Pored Marakeša zemljotres se osetio i u primorskim gradovima Rabati i Kazablanki, u susednom Alžiru pa čak i u Portugaliji.

Ovaj zemljotres je prema američkom Geološkom zavodu bio najjači koji je pogodio tu oblast u jednom veku.

Poplave u Kini 

Krajem jula ove godine Kinu su pogodile najjače padavine u poslednjih 140 godina. U nepogodi nezapamćenih razmera stradalo je najmanje 16 gradova i provincija na severoistoku Kine. Usled rekordnih padavina i poplava zbog tajfuna Doksuri, petog po redu tajfuna na Pacifiku u ovoj godini, 14 ljudi je izgubilo živote a oštećeno je i nebrojano mnogo ljudskih domova. Kiša je premašila 60% uobičajene godišnje padavine za samo 83 sata.

Avgust je doneo još ekstremnije kiše i tajfune, pogoršavajući sezonu monsuna jer se cela zemlja suočavala sa klizištima, poplavama i bujicama.

Tajfun Saola je 2. septembra pogodio južnu Kinu, zbog čega je prinudno evakuisano 880.000 ljudi.

Sjedinjene Američke Država i Kanada

Iako je opšte poznato da je ova zemlja podložna raznim prirodni katastrofavama, od tornada do tajfuna, i ove godine suočila se sa nizom katastrofa.

Tokom jula jaka kiša na severoistoku Sjedinjenih Država dovela je do poplava i oluja u nekoliko država, uključujući Njujork, Vermont, Masačusets i Konektikat. Sezona tornada 2023. broji najmanje 1.238 po preliminarnim izveštajima, a oko 1.028 zabeleženo je ove godine do 16. avgusta. 

Početkom juna ove godine razbuktali su se požari širom Kanade. Izgorelo je više od 3,3 miliona hektara zemlje, a hiljade ljudi je evakuisano širom zemlje. Požari su doveli do većeg problema, jer se dim koji je nastao od ove katastrofe raširio preko Ontarija, Kvebeka, Toronta i Njujorka.

Za Kanadu su mnogi zvaničnici rekli da je ovo najgora sezona požara u istoriji. Veći deo severnog dela SAD-a bio je pod narandžastim dimom, i za samo jednu noć Njujork je bio svrstan u oblasti sa najgorim kvalitetom vazduha na svetu. Slike koje su narednih dana kružile medijima i društvenim mrežama iz ovog grada podsećale su na apokaliptični film.

Turska i Sirija

U februaru ove godine zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale dogodio se u južnoj Turskoj, u blizini severne granice sa Sirijom. Nakon ovog zemljotresa, otprilike devet sati kasnije, usledio je zemljotres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale udaljen 95 kilometara jugozapadno. Preko 50.000 ljudih života je stradalo, oko 300.000 je nestalo i  preko 100.000 ljudi je bilo povređeno. Zemljotres je pogodio skoro 17 provincija širom Turske i barem četiri miliona zgrada je uništeno tada. Polsedice su bile poražavajuće, a pomoći je pristizala iz svih delova sveta.

Za globalno zagraveanje i kimatske promene koje su i podstakle neke od prirodnih katastrofa često se kaže da su posledica ljudskog nemara. Ljudska nebriga i “bahatost” jeste dovela do mnogoih kardinalnih i nepopravljivih grešaka, ali nije baš za sve čovek kriv. Priroda je često nepredvidiva (kao zemljotresi), i bez obzira na naše napore da je ukrotimo, ona jednostavno funkcioniše po nekim drugačijim, sopstvenim principima.