Prisila Presli: Najoštriji ajlajner šezdesetih

Te prozirno svetlo-zelene oči, krupne i okrugle gledale su u eminentu građevinu pred sobom. Veliki dvorac na sred ogromnog imanja – najznačajnija građevina Memfisa – dom porodice i prijatelja Presli. Raširene zenice uokvirene teškom i tamnom šminkom sa pogledom punim nade zurile su u svoj novi dom. Bio je to najoštriji ajlajner šezdesetih godina prošlog veka. Izvučen elegantno i precizno, ostavio je duboko usečenu liniju u popularnoj kulturi, kao i neizlečene ožiljke jedne mlade žene.

Bile su to oči Prisile Presli.

Taj pogled mlade devojke i buduće žene Elvisa Prislija uhvatila je, svojim režiserskim umećem i kamerom, i prenela na veliko platno Sofija Kopola. “Malo je reditelja koji su toliko talentovani kao ona  kada je u pitanju snimanje tog veoma specifičnog pogleda na svet iz luksuznog života koji nije tako blještav kao što nekima deluje sa strane, o životu u pozlaćenom kavezu. Od skupih hotela u Pronađeni u prevodu (2003), preko velikih mašni i privilegija u Mariji Antoneti (2006), sada nam pokazuje drugu stranu bajke – onu mračnu – u filmu Prisila. Kroz lik Elvisove žene Prisile, Kapola prikazuje bol, usamljenost i izolaciju koju doživljavaju žene. One koje istovremeno imaju sve i ništa”, piše Gardijan.

Sofijina najranija sećanja datiraju sa seta filma koji je režirao njen otac, a glavni likovi njenih priča i filmova uvek su žene. „Možda ima smisla da žena čije je najranije sećanje bilo na setu Apokalipsa sada odraste i režira mračnu priču o pet adolescentkinja koje se bez izvinjenja i bez ceremonije izvrše samoubistvo… (Smrt nedužnih – njen rediteljski prvenac), rekla je jednom prilikom za sebe. Njeni filmovi dobitnici su dva Oskara, dok je Prisila- njeno najnovije ostvarenje – za sada odnela jednog zlatnog lava u Veneciji.

Priča o Prisili, za koju se Kapola odlučila da nam ispriča, bazirana je na memoarima Elvis i ja koje je napisala Prisila Presli. Film prati njihov zajednički život i ljubavnu priču kroz godine, umotane u laži, prevare i nasilje. Uz povremenu modernu muzičku numeru, kroz Prisilin lik Kapola je uspela da unese i malo savremenosti, kao i svu problematiku kojoj su žene izložene i koju trpe.

U intervjuu za Entertainment Weekly, Prisila je iskazala svoje poštovanje prema Kopoli kao feminističkoj  rediteljki i opisala je film kao „ispravan“ u prikazivanju njenog turbulentnog braka. Ona je takođe podržala Kopolin film kao izvršna producentkinja. Međutim i film Elvis Baza Lurmana, u kom je slavni muzičar prikazan u potpuno drugom svetlu – izmučeni pevač koji se nije mnogo pitao i nije sam donosio odluke koje je želeo – takođe je Prisila podržala. Liza Mari Presli, skoro preminula ćerka Elvisa i Prisile, izrazila je ogorčenje prema Kopolinom filmu zbog toga što je njenog oca predstavila kao „predatora i manipulatora“.

Od devojčice do žene

U novom biografskom ostvarenju Prisilu, buduću gospođu Presli, upoznajemo 1959. godine i jednom lokalu u Nemečkoj. Baš tu gde je njen otac bio premešten kao vojni oficir, večna zvezda rokenrola, Elvis je služio vojsku. Sasvim slučajnim susretom jednog vojnika i 14-godišnje Prisile dovelo je do toga da upozna svog budućeg muža – Elvisa. U američkoj vojnoj bazi ona i 24-godišnji vojnik (Elvis), tokom njegove vojne službe, započinju romantičnu vezu. Oni se redovno viđaju, sastaju u bioskopu i raznim kasnim druženjima (poput kućnih žurki), uprkos zabrinutosti njenih roditelja zbog razlike u godinama.

Završetkom Elvisovog vojnog roka on se vraća za Ameriku, dok Prisila ostaje u Nemačkoj. Čekala ga je dve godine, bez i jednog pisma ili poziva. Ostala mu verna dok je listala magazine i časopise preplavljene njegovim slikama sa drugim glumicama. Dve godine vrtele su se Elvisove ploče na Prisilinom gramofonu, u krug, bez preskakanja, bez glasa o njemu. Nakon dugog čekanja, on je se napokon javio i njehova priča je otpočela. Ona se preselila u Grejslend, tamo je završila srednju školu, tamo su se venčali i dobili dete.

“U početku, kao jako mlada devojka, ona nosi odeću ružičaste boje i meke teksture, kao i puf-udobne krznene džempere”, piše Variety. U nevin bojama, belim kompletićima, sa diskretnom šminkom i crvenim lakom – tako je Prisila ušla u Elvisov život i naše kućne bioskope. Ali vremenom taj stil se menjao, kao i ona sama, i to ne njenom voljom.

Reći ćeš DA

Film govori o položaju žene u senci moćnog muškarca, koji ne preza od zloubotrebe svog položaja. Kapola nam naglašava “dinamiku nejednake moći” između Elvisa i Prisile, i ističe „poveliku“ razliku u godinama uz brojne reference da je ona “dete” i “samo beba”.

On odlučuje kako će se Prisila oblačiti. On odlučuje koje boje joj dobro stoje (”nikako braon”) a koje joj uopšte ne pristaju. On odlučuje da li će njena garderoba imati dizajn po sebi ili ne. Odlučuje kakvu šminku će ona nositi – jaku i tamnu šminku oko očiju sa ajlajnerom. Isključivo Elvis bira to kakvu će frizuru nositi – crnu natapiranu. Pita se o svemu, dok se ona ništa ne pita. Ona je u drugom planu, dok čeka da joj se muž vrati sa turneje, dok stojii i prihvata njgeovo privremeno ludilo i opčinjeost verom, dok čita o njegovim aferama u svim novinama. Stoji iza njega, jer nema gde.

U jednoj od intimnih scena, u njihovoj bračnoj sobi u bezazlenoj igri udaranja jastukom on je taj koji mora da je jači, koji mora da pobedi. Čak i u tom, za neke svetom, momentu prosidbe. Kada on treba da je pita “Da li želiš da se udaš za mene”, on se ipak odlučuje za rečenicu “Venčaćemo se”. Gde joj ne ostavlja izbora i ne daje mogućnost odgovora – u prevodu “Reći ćeš – da”

Prisila posle Prisile

Posle napornog zajedničkog života, uveliko fizički i duhovno rastrojenog Elvisa, više rastavljnog vremena nego zajednički provedenog Prisila se odlučuje da ga napusti. To je deo koji ovde fali. Film se ipak zove Prisila, a ne Prisila i Elvis. Nedostaje barem trunka uvida u njen život posle Elvisa. Iako ni njena filmska karijera niti drugi potezi, poput humanitarnog rada, posle Elvisa nisu bili značajni, ipak su zafalili.

Te krupne i okrugle, svetlo-zelene oči, bez senke na njima, bez ajlajnera i bez crne olovke, samo sa naglašenim trepavicama gledale su u tu veličanstvenu građevinu pred sobom poslednji put sa pogledom punim nade. Suze koje su tada možda potekle nisu imale šta da zamažu, Prisilin pogled bio je čist i jasno je gledala u novi put pred sobom. Uz I will always love you u izredbi Doli Paltron, u kabrioletu, izašla je kroz kapije Grejslenda i krenula u neki novi život.

Bilo je to novo poglavlje u životu Prisile Presli.