Građanska inicijativa #hiljadekamera je od sredine maja do 12. novembra, kada je počela kampanja „Ne snimaj mi lice“, identifikovala 1.001 kameru sa biometrijskim karakteristikama na 469 lokacija u Beogradu. Beograd je trenutno možda i jedina evropska prestonica sa tako obimnim sistemom biometrijskog nadzora, o čemu su pisali i brojni svetski mediji. Uprkos ovoj tehnologiji, ubistva na ulicama Beograda ne jenjavaju.
Danilo Krivokapić, direktor SHARE fondacije, koja je nedavno pokrenula akciju „Ne snimaj mi lice“, kaže za Nedeljnik da se kamere za prepoznavanje lica postavljaju po javnim prostorima Beograda bez ikakvog razgovora o mogućim posledicama ove izuzetno intruzivne biometrijske tehnologije na naše društvo.
„Čitav projekat se sprovodi mimo zakona i Ustava, bez odgovarajuće procene uticaja na naša prava i slobode, bez obrazloženja konkretnih problema koje bi totalni nadzor trebalo da reši. Na kraju, javnost ne zna ni koliko ta tehnologija košta, ni kako se nabavlja, ni ko će i kako obrađivati naše podatke koji se na taj način prikupljaju“, kaže Krivokapić…
Građani su gledali kako se pametne kamere ubrzano postavljaju čak i za vreme vanrednog stanja zbog pandemije, slušali su bivšeg ministra policije koji je prošle godine pričao da neće biti značajnije ulice, ulaza ili prolaza između zgrada koji nisu pokriveni kamerama.
„MUP je na svom sajtu objavio tabelu sa svega 223 lokacije bez detalja o broju i specifikaciji kamera, iako su po pravilniku koji je sam ministar doneo, bili u obavezi da obeleže sva mesta stalnog ili povremenog snimanja“, kaže Krivokapić.
Priču o „Hiljadu i jednoj kameri“ možete pročitati u novom broju Nedeljnika koji je od 3. decembra na svim kioscima, a digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs.
Tagovi
