Inflacija u evrozoni viša od osam odsto, kurs evra na nivou vrednosti dolara i kriza vlade u Italiji: u takvom okruženju Savet Evropske centralne banke sastaje se ovog četvrtka (21.7.) da odluči o daljem pravcu monetarne politike.
Na poslednjem sastanku Saveta u junu, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard najavila je zaokret kada je reč o kamatnim stopama. Prvi za poslednjih jedanaest godina. Za početak se očekuje rast ključnih kamatnih stopa za 25 baznih poena, a zatim u septembru verovatno i za 50 baznih poena. Vreme negativnih kamata će najkasnije tada biti prošlost.
Mnoge banke već su reagovale. Samo u Nemačkoj je skoro 50 finansijskih institucija u potpunosti eliminisalo zatezne kamate na depozite svojih klijenata, a verovatno će ih biti još u narednim nedeljama.
ECB u zaostatku
Važno je i pitanje koliko brzo će Evropska centralna banka (ECB) da podigne kamatne stope. „ECB je zakasnila“, kaže Gertrud Traud, glavna ekonomistkinja Helabe, pokrajinske banke Hesena i Tiringije. S obzirom na istorijski visoku stopu inflacije od 8,6 odsto u evrozoni, ona ocenjuje da je situacija „neizvesna“: „Centralne banke širom sveta već su podigle kamatne stope, a ECB sada mora da pokaže da svoj posao shvata ozbiljno i da se bori proziv inflacije.“
Sporni su, međutim, i tempo i obim normalizacije monetarne politike. S tim se suočava i Savet Evropske centralne banke. Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel procenjuje da bi moglo čak doći i do podizanja ključnih kamatnih stopa do tzv. restriktivnog opsega, što bi aktivno usporilo privredu. Nagel je jedan od onih koji bi da zatežu (jastrebovi), dok pristalice labavijeg pristupa (golubovi) upozoravaju na rizike od recesije, posebno zbog rata u Ukrajini. I kurs je takođe kontroverzno pitanje među ekonomistima.
Više od 25 baznih poena?
Prema procenama Karstena Juniusa, glavnog ekonomiste švajcarske banke „Safra Sarasin“, kamatne stope mogle bi da se povećaju za 50 baznih poena. Zbog toga, smatra, ECB više ne bi trebalo da se u ovolikoj meri fokusira na tzv. forward guidance, instrument kojim centralne banke pokušavaju da objavljivanjem svojih prognoza o budućim kamatnim stopama utiču na očekivanja tržište.
Čak i ako ECB u početku napravi samo mali korak, i dalje je važno da, smatra Gertrud Traud, ona jasno stavi do znanja da je spremna da nastavi s podizanjem kamatnih stopa i nakon septembra. A važno je i da se inflacija zadrži na nivou od dva odsto kako bi vrednost evra ostala stabilna.
Situacija, međutim, za čuvare evra nije laka. Oni moraju da istovremeno normalizuju monetarnu politiku, a da pritom ne pritisnu previše kočnice, jer time guše privredu. „Oni ionako ne mogu ništa da promene u vezi s cenama energije, tako da bi na taj način morale da snize cene drugih stvari, roba i usluga“, ukazuje Martin Lik, glavni ekonomista za Nemačku u „Blekorku“, najvećem svetskom koncernu koji upravlja imovinom.
Kad nema gasa…
Čak i ako ECB ništa ne preduzme, rizik od recesije će se povećati ako Rusija u četvrtak ponovo ne otvori slavinu za gas u Severnom toku 1. Tog istog dana sastaje se i Savet Evropske centralne banke.
„Normalizacija“ monetarne politike – to prema mišljenju Martina Lika znači približavanje „neutralnoj kamatnoj stopi“, odnosno kamatnoj stopi zbog koje se privreda ne ubrzava, ali i ne usporava. Teško je, međutim, utvrditi gde se to trenutno nalazi evrozona.
ECB bi takođe mogla da se nađe pod pritiskom, jer se razlika u kamatnim stopama u odnosu na SAD povećava. Nakon što je inflacija u junu u SAD dostigla 9,1 odsto, tamošnje Federalne rezerve će verovatno povećati kamatne stope za još 75 baznih poena, sa sadašnjih 1,5 na 1,75 odsto. Time se nastavlja pritisak na evro, koji je pre nekoliko dana već pao na nivo američkog dolara.
I konačno, finansijska tržišta sa pažnjom prate ono što se događa u Italiji. Kriza vlade u Rimu nimalo ne olakšava situaciju za ECB. Premijer Mario Dragi i dalje je na funkciji, ali je neizvesno koliko će to tako i ostati. U oktobru bi čak mogli da budu i novi izbori.
Edgar Volk, glavni ekonomista bankarske kuće Mecler (Bankhaus Metzler) sa sedištem u Frankfurtu, procenjuje da bi, u slučaju da na čelo italijanske vlade dođu evroskeptici, to moglo da dovede do „značajnih turbulencija“ na tržištu državnih obveznica u evrozoni. Evropska centralna banka već zbog toga je već najavila primenu tzv. instrumenta protiv fragmentacije. Ona na taj način želi da iz predostrožnosti obuzda moguće turbulencije na evropskim tržištima državnih obveznica.
Tagovi
