Dr Srđa Janković, specijalista imunologije i hepatologije Univerzitetske dečje objašnjava zbog čega baš lekovi protiv malarije i nekih reumatskih autoimunih bolesti navodno deluju kod koronavirusa, za Nedeljnik kaže:
„Mnogi lekovi imaju odranije poznato antivirusno delovanje. To važi i za određenu kombinaciju antimalarika i antireumatika, o kojoj se ovih dana zaista mnogo govori i piše. I ovaj i mnogi drugi terapijski protokoli sada se ubrzano ispituju u okviru sveobuhvatnog interdisciplinarnog lečenja osoba obolelih od COVID-19, posebno onih sa težim oblicima bolesti, s obzirom na to da blaži oblici i ne iziskuju nikakvo lečenje.
Tek predstoji da se vidi koji će se od raspoloživih antivirusnih agenasa najbolje pokazati i u kojoj kombinaciji. Studije koje se u tom smislu objavljuju iz dana u dan nesumnjivo su važne i donekle ohrabrujuće. Međutim, izbor optimalne terapije je svakako u domenu infektologa i drugih članova lekarskog tima. Problemi nastaju kada ljudi pročitaju jednu preliminarnu studiju o jednom potencijalnom terapijskom režimu i pomisle da je to „taj“ lek, pa onda dođu u iskušenje da pokušaju da ga nabave i uzimaju na svoju ruku… Tako nešto svakako ne pomaže, a može biti i štetno, štaviše pogubno. Dodao bih svakako i to da antivirusni lekovi ne mogu da deluju preventivno – to može isključivo vakcina, a ona nam zasad nije na raspolaganju. Rizikujem da se ponavljam, ali nedavno sam u jednom razgovoru o ovoj temi takvo ponašanje pokušao da slikovito predstavim na sledeći način: zamislite da neko pročita jednu, nasumično odabranu stranicu Tolkinovog „Gospodara prstenova“ i da onda pomisli kako zna šta je tačno Gandalf trebalo da uradi da bi spasao Srednji svet…
Dr Srđa Janković u novom broju Nedeljnika koji je od četvrtka 26. marta na kioscima objašnjava zbog čega ljudi masovno rade CRP testove u poslednje vreme i dali oni deluju, kada je zaista realno očekivati vakcinu za Covid-19, i o pravim savetima za zaštitu imuniteta.
Digitalno izdanje dostupno je OVDE.
Tagovi
