Kada počnu da preispituju svoj odnos sa alkoholom, većina onih koji piju, provešće bezbroj sati ispitujući da li imaju „problem sa pićem“. Tada četo pokušavaju da, snagom volje, raskinu toksičnu vezu sa alkoholom. Mnogi od njih će, na kraju, doći do zaključka da će možda morati da se zadovolje životom u kom su uskraćeni „zadovoljstva koje donosi konzumacija alkohola“.
Ljudi koji često piju, uglavnom su zaglavljeni u bolu srama i krivice. Razlog ovih osećanja su tri greške koje prave “ljubitelji čašice”. Za Psychology Today o ovom problemu pisao je, iz prve ruke, autor koji je dugo bio zarobljen u stidu i samopreziru – upravo zbog ovih grešaka.
Tri greške koje blokiraju put
1. Postavljanje pogrešnog pitanja
Ono što je početak svakog preispitivanja odnosa čoveka i pića jeste teško (i pogrešno) pitanje – Da li sam alkoholičar? Mnogi ljudi koji piju u nekom trenutku su „guglali“ ovo pitanje i kliktali na link za linkom pokušavajući da nađu odgovor za koji nisu sigurni da li su spremni da čuju.
2. Pogrešan fokus
Nakon što su proveli bezbroj sati u potrazi za odgovorom na pitanje da li su alkoholičari, većina onih koji piju će igrati malu psihološku igru, koju nazivaju „izmišljanje novih načina da ne pijete“. Većina onih koji piju, provešće mesece, čak i godine, eksperimentišući sa različitim novim pravilima kako bi bolje kontrolisali svoje odnose sa alkoholom. Nažalost, te briljantne nove strategije na kraju će, uglavnom, propasti.
3. Dopuštanje uverenjima da ih drže kao taoce
Većina onih koji su, bezuspešno, pokušali da prestanu da piju, ne veruju da je moguće imati drugačiji odnos sa alkoholom dok i dalje žive život kakav žele. Neki ne vide kako se može biti trezan i srećan u isto vreme. Drugi su uvereni da alkohol, na ovaj ili onaj način, igra presudnu ulogu u njihovom životu.
Zašto ljudi koji piju prave ove greške?
“Ljubitelji čašice” prave ove greške, uglvanom, iz istih razloga. Skloni smo da se fiksiramo na to da li neko ima „poremećaj konzumiranja alkohola“ jer smo naučeni da odvojimo osobe koje piju u dve kategorije: normalan i problematičan.
Uglavnom se samo fokusiramo na ponašanje (koliko često neko konzumira alkohol), jer je ponašanje najočigledniji i najvidljiviji faktor.
Skloni smo da držimo ograničavajuća uverenja o tome šta bi život mogao da podrazumeva bez alkohola, kako bi on izgledao ako ne pijemo, jer slušamo priče o tome koliko teška može da bude promena ponašanja kod bolesti zavisnosti. Vidimo da mediji prikazuju život oporavka u jednoličju užasa i borbe.
Dakle, ljudi koji piju prave ove greške iz logičnih razloga. Ali greške ih ipak mogu mnogo koštati.
Cena pravljenja ovih grešaka
Pitanje „Da li sam alkoholičar“ ne samo da može da otuđi, već može da stvori iluziju sigurnosti.
U stvarnosti, svi problematični pijanci su nekada bili normalni pijanci. S druge strane, ako neko spada u kategoriju problematičnih osoba koje piju, uglavnom se svrstavaju u kategoriju „drugi“. Ti drugi su grupa koja ne može normalno da se ponaša u prisustvu alkohola.
Pristup koji je isključivo fokusiran na ponašanje bavi se samo posledicama, bez obraćanja pažnje na uzrok. Oni koji piju, ne piju samo zbog konzumiranja alkohola.
Piju jer duboko u sebi veruju da alkohol može da im pruži ono što im treba ili ono što žele. Na primer, da se opuste, da osete sreću ili da budu prihvaćeni u društvu. Promena samo ponašanja, bez promene načina na koji neko vidi alkohol, znači da će osobe koje piju morati da nastave da se bore protiv sopstvenih potreba, svakodnevno.
Trezna radoznalost – prihvatanje nove mogućnosti
Šta bi se dogodilo ako prestanemo da se fiksiramo na pitanje „Da li sam alkoholičar“, ako prestanemo da se fokusiramo samo na promenu našeg ponašanja i ne dozvolimo sebi da nas ograničavajuća uverenja sputavaju?
Autor teksta kaže da, kroz praksu, pokazuje pijanima kako da se „oduče“ od svega što su naučili o alkoholu i prihvate novu realnost, uz ograničenu konzumaciju alkohola. Počevši od danas, zamenimo početno pitanje jedinim pravim i važnim – da li će moj život biti bolji sa manje alkohola?
Pomeranje fokusa i obraćanje pražnje na svoja uverenja pitavši sebe – šta alkohol čini za mene? Usto – dati sebi dozvolu za radoznalost.
U vinu je istina, učili smo svi. Međutim, u ovoj priči čovekova istina prestaje da postoji onda kada piće postane jedina istina. Uz ovakve razgovore sa sobom, možda ipak otkrijemo nove istine svakoga dana. Radoznalo!
Tagovi
