Sve dok temperature budu visoke, taj potpuni osećaj dolaska septembra i jeseni s njim, sa svim svojim obavezama i odgovornostima, do sledeće stanke, neće imati pun zamah. Ali, kao i sama jesen, potkrašće se u jednu trenutku, sa kišama, lišćem koje se drobi pod nogama, onim vetrom koji nepogrešivo pronalazi put iza vrata; doći će ta nelagoda zbog završetka jednog lepog, „bezbrižnijeg“ perioda. Leto, pa i miholjsko, doći će ponovo, to je nepogrešivo sa svakim okretom Zemlje, ali onaj lenjivi letnji ritam koji smo imali prethodna tri meseca, ili bar jedan ili dva, ili onih 15 dana, kako god, iščeznuo je s drugim septembrom. Bar za one koji nisu odložili odmor za deveti kalendarski mesec.
Promene u atmosferi, u klimi, u dužini dana i smanjenju svetlosti, sve to dovodi do hemijskih promena u mozgu i utiče na raspoloženje. Neko će to doživeti teže, neko lakše. Postoji i nešto kao što je depresivni jesenji poremećaj (skraćeno SAD na engleskom, što je, prikladno, reč za tugu). To je vrsta depresije, i nije baš običan jesenji bluz koji izgleda ima skoro svako. Ali svako okončanje opuštenosti i dolazak obaveza, promena ritma iz laganog u brzi, tako naglo, donosi stres. I to svi osećaju. Taj septembarski bluz je mešavina straha, žaljenja i iščekivanja koje prati kraj zajedničke pauze i početak užurbanog i obavezama krcatog perioda, kako ga je lepo opisao Njujork tajms.
Razloga je mnogo.
Januar je uvek svima bio najgori, iako neopravdano optužen kao najdepresivniji period godine. Uvek je nazivan gorim, i od ponedeljka, i od petka 13, pa i Balašević ga je mrzeo. Prepun nekog kolektivnog ushićenja, obaveznog, koje samo splasne odjednom. Postoje oni kojima je nedelja krajem dana gora od ponedeljka, pa znamo i za nešto kao što je „nedeljna depresija“ ili „nedeljni strahovi“. Bluz je bluz.
Ali septembar ima svoje strahove. Po završetku avgusta, kreće prava nova godina. Možda i teža nego nakon januarskih odmora, jer u januaru znate – još malo spavamo, i odmori. U septembru pak znate da dolaze kraći dani, i zima. Pospana letnja zadovoljstva se okončavaju. Sa svim onim divnim jesenjim mirisima, pa i tim sve izvesnijim miholjskim letom, jasno je da ipak dolazi i osećaj prolaznosti, a ko ga pa voli, dok sledeće leto, o, tako daleko deluje. Ko u radnom danu od osam do deset sati ima vremena da uživa u jesenjim dražima? Mada se to, između ostalog, i preporučuje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
