Imovina koja se vodi na ime preminulih ljudi u severozapadnoj Engleskoj može biti profitabilna ne samo za njihove naslednike, nego i za kralja. Njihova nasledstva tajno se koriste za nadogradnju imovinske imperije koja je u uskoj povezanosti sa kraljem.
Kontroverzno vojvodstvo Lankaster, prikupilo je poslednjih godina na desetine miliona funti prihoda Čarlsu III, na osnovu zastarelog sistema koji datira još iz feudalnih vremena. Finansijska sredstva poznata kao “bona vacantia”, u vlasništvu ljudi koji su umrli bez testamenta ili poznatih bez naslednika, idu direktno u kasu vojvodstva. Tokom poslednjih 10 godina, ovim zakonom prikupljeno je više od 60 miliona funti. Dugo se tvrdilo da se, nakon odbitka troškova, prihodi od “bona vacantia” doniraju u dobrotvorne svrhe.
Međutim, kako Gardijan otkriva, to nije tako.
Dokumenti do kojih su novnari došli, otkrivaju kako se sredstva tajno koriste za renoviranje poseda koji su u kraljevom vlasništvu i koje se iznajmljuju radi zarade, dok u humanitarne svrhe ode samo mali deo prihoda.
Vojvodstvo u suštini nasleđuje sredstva “bona vacantia” od ljudi čija je poslednja poznata adresa bila na teritoriji okruga Lankašir, kojom je vladao vojvoda. Danas ovo područje obuhvata Lankašir i delove Merzisajda, Velikog Mančestera, Češira i Kambrije.
Praksa koju vojvodstvo sprovodi decenijama, dozvoljava upravnicima kraljevog imanja da koriste “bona vacantia” sredstva u širokom spektru svojih nadležnosti, među kojima su i one koje stvaraju direktan profit. U dokumentu SA9 koji reguliše ovu praksu, navodi se da bi korišćenje novca na ovaj način moglo dovesti do „slučajne“ koristi za kraljev lični prihod. U dokumentu je naveden čitav niz objekata koji su koristili sredstva, među njima su gradske kuće, vikendice, poljoprivredni objekti, bivša benzinska pumpa i štale, uključujucći i onu koja se koristi za odgajanje fazana i jarebica u Jorkširu.
Sredstva su se koristila za obnovu krovova, prozore sa duplim staklima, instalacije bojlera i zamenu vrata. Jedan dokument se odnosi na restauraciju stare seoske kuće u Jorkširu, koja je nakon renoviranja postala luksuzna vila. Izvori upoznati sa rashodima vojvodstva potvrdili su da su sredstva prikupljena iz nasledstva mrtvih građana korišćena za obnovu zvaničnih prostorija vojvodstva, čime su ostvarene velike uštede.
Preusmeravanje “bona vacantia” sredstava na ovaj način pokazala se kao profitabilna za kraljevo imanje. Ova praksa pomaže da nekretnine za iznajmljivanje budu profitabilnije, što indirektno koristi kralju, koji svake godine prima desetine miliona funti prihoda za koji Bakingemska palata kaže da je „privatan“. Ranije ove godine, u svojoj prvoj godišnjoj isplati otkako je nasledio imanje od svoje majke, Čarls je dobio 26 miliona funti od Vojvodstva Lankaster.
Gardijanova saznanja došla su do desetina ljudi čiji je novac prenet na kraljevo nasledno imanje nakon što su umrli u mestima kao što su Preston, Mančester, Barnli, Blekburn, Liverpul, Ulverston i Oldam. Neki od njih su živeli u zapuštenim imanjima ili socijalnim stanovima koji su daleko siromašniji od luksuznih zdanja vojvostva.
Ova praksa postala je učestalija nakon maja 2020. godine, rekli su izvori, kada je uvedena “politika SA9” kako bi se osoblju vojvodstva dale smernicame na šta se može potrošiti bona vacantia. Termin “bona vacantia” nije korišćen u SA9, umesto toga, definisan je pojam „posebni troškovi“.
U dokumentu se dalje navodi da se tako prikupljena sredstva mogu koristiti za „javno dobro“, što se odnosi na popravku, restauraciju, očuvanje i zaštitu strukture vojvodstva koji se smatraju opštim dobrom. Međutim, definicija ide dalje od navedenih zgrada koje su na listi nacionalne baštine Engleske.
Koristeći mnogo širu definiciju, imovina u vlasništvu vojvodstva se kvalifikuje za sredstva ako se uklapa u dodatnih sedam kategorija, uključujući zgrade koje se nalaze u zaštićennim područjima, lokaliteti od posebnog naučnog interesa ili područje izuzetne prirodne lepote, koje pokrivaju velike delovi ruralne Engleske. Imovina Vojvodstva takođe ispunjava uslove za finansiranje ako zvaničnici smatraju da je od „lokalnog istorijskog značaja“. Analiza Gardijana pokazuje da pod ove kriterijume spada više od polovine imovine vojvodstva.
Čini se da dokument iz 2020. koji opisuje politiku SA9 priznaje indirektnu finansijsku korist za monarha, ali navodi da sredstva ne bi trebalo da se koriste na način koji „direktno“ koristi kralju.
„Primarna namera izdataka mora biti očuvanje i zaštita strukture imovine i svaka korist za kraljev lični prihod je incident”, navodi se u politici SA9.