Kada je Džon le Kare početkom šezdesetih godina predvodio agente britanske obaveštajne službe MI6, postojali su određeni kvaliteti koje je tražio u kandidatima. Društvenost, šarm na koktel zabavama, sposobnost da se stane s pićem. Ali povrh svega, Le Kare je želeo „osećaj razbojništva“, kako je to nazvao u razgovoru koji smo vodili u njegovom domu u Londonu. „Neko ko uživa u avanturama i nije skrupulozan kada su male stvari u pitanju.“
U svom novom romanu Agent Running in the Field – čija se radnja odvija u modernoj Britaniji – glavnom liku Natu ćerka zamera nedostatak morala. „U ime zemlje prema kojoj imaš ozbiljno rezervisan stav, čak veoma ozbiljno, ubeđuješ ljude druge nacionalnosti da izdaju sopstvene zemlje“, govori mu ona.
Nat se brani argumentom koji bi i sam Le Kare, priznaje, upotrebio: „Ne mislim da sam ikoga ubedio da uradi bilo šta što ne želi“, kaže Le Kare. „Mislim da sam im samo omogućio da to učine i obezbedio im zaštitu.“
Ovaj moralno upitni svet špijuna je mesto na kojem Le Kare i dalje taba svoj književni put.
Agent Running in the Field, objavljen 22. oktobra, njegov je 25. roman. Napisao ga je dve godine posle A Legacy of Spies, a novi roman pokazuje da Le Kare nema nameru da stane, iako se bliži 88. rođendanu.
„Nemam nikakve druge aktivnosti za opuštanje“, kaže Le Kare. „Potpuno sam zadovoljan samo kada pišem. Takođe me stimuliše i sablažnjava put kojim je moja zemlja krenula.“
Agent se bavi Bregzitom i aktuelnim britanskim premijerom Borisom Džonsonom.
Le Kare je krajem pedesetih godina prošlog veka predavao strane jezike na Itonu, elitnom muškom internatu u Britaniji. Tamo je stekao uvid u kulturu iz koje je ponikao čitav niz političara.
„Tamo sam sreo desetine Džonsona“, kaže Le Kare. „Iton čini jednu izvanrednu stvar. Ne uči te da upravljaš. Uči te da pobeđuješ. O tome se radi.“
Kao i prethodni roman, Agent zadire u deluzije omatorelih špijuna koji su okrenuli leđa britanskom establišmentu nakon godina verne službe pošto je cilj kojim su se nekada vodili sada nestao.
„Postoji čitav niz stvari u vezi sa ovim tajnim svetom koje su šokantne i neprijatne, ali je u vreme kada sam u njemu radio postojao makar motiv“, kaže Le Kare. Taj motiv je, naravno, bio pobeda u Hladnom ratu, sukobu koji su vodile dve suprotstavljene ideologije.
Le Kare je „tajni svet“ prvi put iskusio 1949. kada je imao svega 17 godina i pobegao iz internata u Engleskoj.
Našao se u Bernu, u Švajcarskoj, gde je zapao za oko švajcarskom ogranku MI6 dok je predavao strane jezike na lokalnom univerzitetu.
„Nisam do kraja bio svestan tada za koga radim, ali sam bio ispunjen osećajem lojalnosti u tom uzrastu pošto je moje ratno iskustvo izrodilo samo heroje – muške heroje koji su se vratili u uniformama“, kaže.
Kontrast između Le Karea i njegovog oca Ronija čiji je život bio inspiracija za zadivljujući roman A Perfect Spy (1986) nije mogao da bude istaknutiji.
„Nisam imao konvencionalno vaspitanje“, kaže Le Kare, koji je izabrao pseudonim u francuskom stilu da se slaže uz njegovo pravo ime – Dejvid Kornvel.
„Morao sam da sam izgradim svoju etiku i moralnost, da tako kažem.“
Le Kare je posle fakulteta dve godine proveo u vojsci kada je nadzirao britanske agente u Austriji koju su okupirali Sovjeti.
Potom je počeo da radi za MI5, domaći ogranak Britanske bezbednosne službe, a posle studiranja na Oksfordu i predavanja na Itonu, 1960. regrutovao ga je MI6.
Napustio je službu 1964. kako bi se usredsredio na pisanje pošto mu je karijera doživela neverovatan uspon posle objavljivanja trećeg romana, The Spy Who Came In From the Cold.
Ova priča bila je inspirisana periodom koji je Le Kare proveo u koordinaciji agenata između Zapadne i Istočne Nemačke, kada se i zaljubio u nemačku kulturu. On veruje da je posle rušenja Berlinskog zida 1989. godine propuštena važna prilika.
„Nije bilo nijednog velikog lidera da izađe i kaže: ‘Slušajte, ovo je trenutak da promenimo svet.'“
Le Kare je besan što se ista stvar sada događa u Britaniji.
U svojoj knjizi on kaže da Bregzit omogućava „prikriveni angloamerički savez sa dvostrukim ciljem da potkopa demokratske institucije Evropske unije i razori naše međunarodne tržišne takse“.
Zvuči preterano?
Britanski novinar Miša Gleni, koji je radio kao konsultant u pisanju romana za pitanja češke i ruske geopolitike, impresioniran je koliko je Le Kare često nekoliko koraka ispred svih dešavanja.
„Krajem devedesetih je napisao Single & Single što je bilo… neverovatno pronicljivo u pogledu ekonomskog uticaja koji je krah Istočne Evrope i Sovjetskog Saveza naposletku imao na svet“, ističe Gleni.
Le Kare dodaje: „Sarađivali smo sa Evropom 47 godina i obećali da ćemo biti tu za tih 27 zemalja u dobru i u zlu. A vlada sada pokušava da nam proda priču da imamo neprijatelje. Izvinite, ali to nije patriotizam. To je nacionalizam.“
© 2019 The New York Times
Tagovi
