Došli ste u Beograd povodom gostovanja na forumu Srbija–Italija, kom je prisustvovao veliki broj italijanskih kompanija, uključujući i one iz bankarskog sektora. Koje su ključne poruke koje ste poneli sa tog događaja?
Italijanske kompanije već dugo su među najznačajnijim investitorima u Srbiji, a zahvaljujući značajnim i dugoročnim ulaganjima, kao i sposobnosti da doprinesu ekonomskom rastu zemlje, svrstale su Italiju među glavne partnere Srbije i u oblasti trgovine. Forum nam je omogućio da razmotrimo pitanja od zajedničkog značaja, kao što su zelena i energetska tranzicija na infrastrukturnom nivou, energetska efikasnost, poljoprivreda i prehrambena industrija, kao i takozvana agrotehnologija. Italija i Srbija imaju tradicionalno snažne poslovne i privredne veze, kao i dobre izglede za dalje jačanje odnosa. Sa više od 3,9 milijardi evra ukupnih ulaganja, Italija je već dugi niz godina jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji, druga i po broju i po vrednosti investicionih projekata u poslednjih 15 godina. Italijanski investitori su aktivno prisutni u velikom broju industrija, od finansijske industrije, IT, energetike, poljoprivrede, industrije hrane, drveta i nameštaja, do auto-industrije, industrije tekstila i obuće, te mašinske, metaloprerađivačke i električne. U ovim industrijama postoji stalni zajednički interes za ulaganja i širenje poslovanja, dok je potencijal za dalju saradnju evidentan u inovativnim oblastima poput digitalne, energetske i ekološke tranzicije Srbije, kao i u infrastrukturnim i projektima zelene energije. Naše dve zemlje imaju i čvrste trgovinske odnose, budući da je Italija treći po veličini trgovinski partner Srbije. Na kraju 2022. godine Italija i Srbija su zabeležile rekordni trgovinski obim od 4,6 milijardi evra, 10,5 odsto više u odnosu na godinu ranije, pri čemu je Italija bila na trećem mestu u pogledu izvoza i četvrtom u delu uvoza.
Nesumnjivo je da interesovanje italijanskih kompanija za region raste. Primer za to je i značajno prisustvo Intesa Sanpaolo grupe preko Banca Intesa Beograd, vodeće banke u Srbiji, garanta stabilnosti za korporativni segment, ali i pouzdanosti i investicionih kapaciteta za stanovništvo. Kako bi podržala italijanska ulaganja u Srbiji, Banca Intesa je oformila i specijalizovani desk za poslovanje sa italijanskim privrednim subjektima. Naše opredeljenje u Srbiji je u skladu sa strateškim prisustvom Intesa Sanpaolo na širem mediteranskom području, koje dobija sve veći značaj u sadašnjoj fazi regionalne remodulacije dinamike globalizacije, a zahvaljujući i geografskoj blizini i našoj kulturnoj bliskosti.
Kako biste opisali poziciju koju Intesa Sanpaolo grupa ima na lokalnom tržištu, kao i ulogu koju ima kao partner kompanijama?
Intesa Sanpaolo je jedna od vodećih bankarskih grupacija u Evropi u pogledu tržišne kapitalizacije, stabilnosti i profitabilnosti, koja uslužuje gotovo 21 milion klijenata, od kojih 7 miliona van Italije. Grupa ima uspostavljeno međunarodno prisustvo kroz odabrane članice koje posluju u oblasti komercijalnog bankarstva u 12 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Egipta, kao i u 25 zemalja kroz međunarodnu mrežu specijalizovanih centara za podršku korporativnim klijentima. Ponosan sam što mogu da istaknem da, zahvaljujući svom diversifikovanom i otpornom poslovnom modelu, Intesa Sanpaolo generiše visoku profitabilnost i kreira vrednost za sve svoje akcionare, čak i u složenim okruženjima. Imajući u vidu njenu snagu, stabilnu profitabilnost, solidnu kapitalnu poziciju, visoku fleksibilnost u upravljanju operativnim troškovima i status banke bez potraživanja u docnji, Grupa ima sigurnu osnovu da s uspešnim poslovanjem nastavi i u budućnosti. Njena kapitalna pozicija je znatno iznad regulatornih zahteva, zahvaljujući čemu nastavlja da funkcioniše kao pokretač rasta realne ekonomije. Naša lokalna banka, Banca Intesa Beograd, uživa prednosti sinergije koju na nivou Grupe ostvaruje sa drugim bankama koje pripadaju našoj Diviziji međunarodnih banaka članica, kao i korporativnoj i investicionoj bankarskoj diviziji IMI. Svaki klijent može da ostvari vrednost od resursa i infrastrukture koju pruža ovako velika bankarska grupacija, sa kapacitetom za ulaganje u inovacije i IT bezbednost, a koja je sposobna i da podrži inicijative od društvenog i ekološkog značaja, kao i da promoviše ekonomsku i finansijsku kulturu zasnovanu na održivosti i usklađenosti sa najstrožim međunarodnim standardima. Kao predvodnik u inovacijama i digitalizaciji, Grupa pruža odgovarajući nivo sajber-bezbednosti za zaštitu od prevara, uključujući i mogućnost za upotrebu veštačke inteligencije i otvorenih izvora podataka.
Banca Intesa Beograd je vodeća banka u Srbiji. Kakvu ulogu ima u okviru Intesa Sanpaolo grupe i kakve su vaše ocene o perspektivama Banca Intesa i srpskog bankarskog tržišta uopšte? Da li postoji sinergija?
Srbija, kao prirodna i ekonomska raskrsnica između Istoka i Zapada u srcu Balkana, predstavlja noseći stub međunarodne strategije Intesa Sanpaolo grupe, koja se zasniva na projekciji njene Divizije međunarodnih banaka članica. Naše prisustvo u zemlji, preko Banca Intesa Beograd, datira još od 2005. godine, i predstavlja dugogodišnju i stabilnu opredeljenost koju će Grupa potvrditi i u budućem periodu.
Sa ukupnom aktivom od 7 milijardi evra i gotovo 1,4 miliona klijenata, Banca Intesa zauzima lidersku poziciju u bankarskom sektoru Srbije, oslanjajući se na snagu Grupe. Tokom godina, Banca Intesa kontinuirano i sigurno unapređuje profil banke koja pruža pouzdana i sigurna finansijska rešenja za podršku domaćinstvima, preduzećima i javnim institucijama, delujući kao „katalizator privrede“ i ostvarujući snažne i održive ekonomske rezultate u korist svih zainteresovanih strana.
U širem kontekstu zajedničkih poslovnih ciljeva i strategije naše Grupe, očekuje se da Banca Intesa potvrdi svoju vodeću poziciju, kroz dalji razvoj grupne sinergije, koja će doprineti jačanju njene ponude vrhunskih proizvoda i usluga.
Ovo je još značajnije kada se uzmu u obzir izazovi koji predstoje Banca Intesa i celom bankarskom sektoru Srbije. Duboke promene koje utiču na naše privrede i društva, posebno digitalizacija, energetska tranzicija i klimatske promene, mogu da postanu nove strateške mogućnosti, ali ipak zahtevaju adekvatnu evoluciju bankarskog poslovanja, i svest da poslovni modeli i strategije koji su u skladu sa karakteristikama ovog područja predstavljaju ključni faktor uspeha sve dok imaju podršku snažne i efikasne kulture rizika.
Sa sigurnošću mogu da tvrdim da se Banca Intesa već suočava sa ovim evolutivnim trendovima zahvaljujući značajnim ulaganjima u digitalizaciju, snažnoj ESG kulturi i svom timu od 3.000 ljudi, visoko stručnoj, motivisanoj i inkluzivnoj zajednici.
Svedoci smo sve brže modernizacije i inovacija u svim oblastima poslovanja, uključujući i bankarsku industriju. Kakav je strateški odgovor Intesa Sanpaolo grupe kada je reč o novim tehnologijama?
Intesa Sanpaolo želi da bude pokretačka snaga za promene i inovacije, kako za svoje klijente, tako i za sopstveno poslovanje. U periodu od 2022. do 2025. godine uložićemo 5 milijardi evra u digitalnu transformaciju kako bismo kreirali banku kakvu želimo da imamo u narednih deset godina. To podrazumeva zamenu core sistema banke, zasnovanog na centralnim računarima, infrastrukturom u Cloud-u, koja će biti proširena i na međunarodne banke članice u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Kad je reč o inovacijama u bankarstvu, pokretanje Isybank – nove digitalne Intesa Sanpaolo banke – jedna je od najvažnijih inicijativa u našem trenutnom poslovnom planu. Isybank će doneti velike uštede, istovremeno dajući podstrek inovacijama i potrebna sredstva da Intesa Sanpaolo odgovori izazovima u oblasti finansijske tehnologije.
Dodatni alat za postizanje ovih ciljeva je Intesa Sanpaolo inovacioni centar, kompanija u okviru Grupe posvećena istraživanju granica inovacije, gde se proučavaju i testiraju nove tehnologije, kako bi se identifikovali transformacioni trendovi u oblastima kao što su analitika i veštačka inteligencija, neuronauka, sajber-bezbednost i cirkularna ekonomija.
Koji su ciljevi Grupe u pogledu uticaja cirkularne ekonomije, ESG principa i održivosti na životnu sredinu i društvo?
Intesa Sanpaolo je veoma posvećena ostvarenju ESG ciljeva i pozicionirana u samom svetskom vrhu u pogledu društvenog uticaja i snažnog fokusa na klimatske promene. U našem poslovnom planu, ESG je jedan od četiri stuba, usmeren na pružanje podrške održivom stvaranju vrednosti uz istovremeno jačanje liderske pozicije Intesa Sanpaolo u društvenim i ekološkim sferama. Naša Grupa ostaje referentni model održivosti, što potvrđuje pozicija koju drži na vrhu glavnih međunarodnih lista indeksa i rangiranja.
Intesa Sanpaolo se 2021. godine pridružila Net-Zero alijansi za smanjenje emisija, koju promoviše UNEP Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija u cilju borbe protiv klimatskih promena. U pogledu ponude proizvoda, Grupa promoviše prelazak na ekonomiju sa niskim emisijama, a svoju posvećenost cirkularnoj ekonomiji potvrđuje kroz namenske kreditne linije i obnavljanje partnerstva sa Fondacijom Ellen MacArthur.
Kako ocenjujete trenutnu situaciju i izazove u evropskoj bankarskoj industriji, posebno u svetlu višestrukih, gotovo istovremenih kriza koje su pogodile naš kontinent? Da li je poverenje u banke poljuljano i kako se ono može povratiti?
Evropske banke posluju u regulatornom i nadzornom okruženju koje je značajno ojačano kroz odgovor na prethodne krize, što ga čini efikasnijim i prodornijim u primeni prudencijalnih standarda, kontrola i prevencije kriza. Banke su bolje kapitalizovane, imaju veoma visok nivo likvidnosti, a kvalitet aktive nastavio je da se poboljšava u 2022. godini. Profitabilnost je uvećana zahvaljujući normalizaciji kamatnih stopa koja pozitivno utiče na marže banaka i njihov profit.
Imaju li zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope da doprinesu, u svetlu nedavnog redefinisanja globalnih lanaca vrednosti (repatrijacija), posebno kada govorimo o italijanskim industrijskim oblastima?
Šokovi koji se mogu pripisati pandemiji i ratu značajno su oslabili percepciju da je globalno tržište princip koji reguliše međunarodne odnose, što je dovelo do toga da se temeljno preispitaju modeli prevoza i logistike, koji su do sada bili zasnovani na veoma dugačkim lancima snabdevanja sa jakim vezama sa Dalekim istokom. Ovo ‘preopterećenje’ dovelo je do pojave kritičnih problema sa snabdevanjem i distribucijom sirovina i gotovih proizvoda, što je imalo uticaj i na mnoge italijanske industrijske okruge, koji čine okosnicu italijanskog izvoza.
Ovo preispitivanje utiče na trenutnu fazu remodeliranja dinamike globalizacije, sa srodnim procesima repatrijacije proizvodnih aktivnosti. S tim u vezi, verujem da je evro-mediteranska oblast u odličnoj poziciji da iskoristi ove trendove, s obzirom na to da predstavlja ključnu raskrsnicu i tačku ekonomske i logističke osmoze između nekoliko globalnih makroregiona.
Posebno, prostor Centralne i Jugoistočne Evrope, a unutar njega svakako Zapadni Balkan i Srbija, imaju povoljan položaj da iskoriste ono što su njihove prednosti: značajnu integraciju u lance vrednosti Zapadne Evrope i Italije, zadovoljavajući nivo razvoja tehnologije i tržišta rada, kao i očigledne tekuće planove za ulaganje u razvoj infrastrukture.
Upravo ti intenzivni bilateralni odnosi sa Italijom, koja je istorijski gledano među glavnim trgovinskim partnerima i investitorima u ovim državama, omogućavaju našoj Grupi da zauzme važnu ulogu kao veza između italijanskih kompanija i lokalnog okruženja, delujući kao autentični „most“ za sistem „Made in Italy“ i njegove okruge. Tu posebno mislim na oblasti sa visokim potencijalom, kao što su agrobiznis ili bioekonomija, u kojima je naša Grupa posvećena da, kroz svoje specifične kapacitete širom Italije i različitih regiona mediteranskog basena i kopnene Evrope, promoviše napredak i širenje ekonomskih i trgovinskih paradigmi zasnovanih na konceptu održivosti.
Održali ste predavanje o ekonomskim potencijalima Zapadnog Balkana na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Koje su glavne prednosti, a koji su nedostaci Zapadnog Balkana, kada je reč o investicijama, posebno stranim?
Postoje brojne prednosti za strane investitore koji posluju u balkanskim zemljama. Pre svega, geografski položaj regiona i širok spektar trgovinskih sporazuma omogućavaju pristup EU, kao i drugim istočnoevropskim i bliskoistočnim privredama, služeći kao veza između Istoka i Zapada. Zatim, industrijska specijalizacija regiona omogućava integraciju industrijskih procesa u više sektora, uključujući i visokotehnološke. Osim toga, postoje državne politike koje daju fiskalne, logističke i druge podsticaje, uključujući posebne trgovinske zone. Većina ovih područja se nalazi u Srbiji i privukli su značajna ulaganja tokom poslednjih godina.
Intesa Sanpaolo podržava bliske veze između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, obezbeđujući finansijske instrumente koji podstiču rast i integraciju u globalne lance vrednosti, uključujući i šire mediteransko područje. To doprinosi razvoju lokalne ekonomije i otvara mogućnosti za italijanska mala i srednja preduzeća.
Naša Grupa ima jake korene u regionu i može biti pravi „most do Italije“. Intesa Sanpaolo je preko svoje Divizije međunarodnih banaka članica prisutna u Srbiji, Albaniji i Bosni, sa ukupno 1,7 miliona klijenata, 10 milijardi evra aktive, preko 4.000 zaposlenih i više od 200 filijala.
Intesa Sanpaolo takođe podržava viziju „mediteranskog partnerstva“, a fokus na balkansko područje je deo šire strategije razvoja Grupe u širem mediteranskom regionu, koji, sa aspekta lanca snabdevanja, obuhvata i zemlje Centralne i Istočne Evrope i postaje sve važniji: zapravo, Mediteran predstavlja 1% svih mora na zemlji, ali 20% svetskog pomorskog saobraćaja i 27% usluga kontejnerskog transporta se odvija baš tu.
Alati koje je Intesa Sanpaolo stavila na raspolaganje kompanijama u evro-mediteranskom regionu obuhvataju, na primer, Program razvoja lanca snabdevanja, koji im daje podršku tokom čitavog finansijskog ciklusa snabdevanja, delom zbog proširenja međunarodnog sporazuma koje je od 2022. godine povezalo sedam zemalja: Italiju, Slovačku, Srbiju, Mađarsku, Rumuniju, Sloveniju i Albaniju. Planirani su i programi za finansiranje i podršku malim i srednjim preduzećima koja se bave agrobiznisom i imaju značajnu ulogu u privredi balkanskih zemalja i značajne mogućnosti rasta.
Biografija: Od profesure do Intesa Sanpaolo
Predsednik Upravnog odbora Intesa Sanpaolo od aprila 2016, prethodno je bio predsednik Izvršnog odbora Intesa Sanpaolo od maja 2013, trenutno je (bez izvršnih uloga i nezavistan) predsednik ASTM S.p.A. i glavni nezavisni direktor Edison S.p.A.. Član je Izvršnog komiteta ABI i Komiteta za korporativno upravljanje berze „Borsa Italiana“. Profesor Gros Pjetro je bio redovni profesor poslovne ekonomije na Univerzitetu u Torinu, a zatim i na Univerzitetu LUISS u Rimu, gde je bio član Upravnog odbora i šef Katedre za ekonomiju i biznis od 2004. do 2011. Više od 20 godina (od 1974. do 1995) bio je menadžer Instituta za ekonomska istraživanja kompanija i njihovog rasta, glavnog organa Nacionalnog istraživačkog instituta Italije u oblasti ekonomije.
Bio je nezavisni direktor FIAT-a devet godina (2005–2014), a takođe je bio na čelu Komiteta revizora, kao i predsednik u kompaniji Atlantia od 2002. do 2010. Treba navesti i njegov prethodni angažman u ulogama predsednika ENI (1999–2002) i IRI (1997–1999). U oblasti bankarstva, bio je direktor Credito Valtellinese (2010–2012), predsednik Credito Piemontese (2009–2011), viši savetnik za Italiju Société Générale Corporate & Investment Banking (2005–2009), član Evropskog savetodavnog odbora Rothschild & Cie Banque (2002–2005), i direktor Banca CRT (2000–2002).
Tagovi
