Profesor Medicinskog fakulteta Goran Belojević rekao je za N1 da zbog turističke sezone, velikih migracija građana i suviše velikog broja kontakata očekuje skok broja zaraženih među onima koji su bili na letovanju u Crnoj Gori ili drugim zemljama regiona. Zbog toga predlaže karantin za one koji se vraćaju u zemlju i oštrije mere kojima će se uticati na suzbijanje pandemije.
Povećano zaražavanje, prema oceni profesora Belojevića, biće posledica povećanih migracija.
Epidemiolog Predrag Kon rekao je da će se građanima koji se vraćaju iz inostranstva po povratku u zemlju uručivati zdravstvena upozorenja sa merama koje treba da poštuju. Belojević ističe da treba preduzeti nešto konkretnije od toga, a njegov stav je da bi to mogao da bude karantin.
„Ja podržavam oštrije mere kojima će se uticati na suzbijanje pandemije“, naglasio je profesor Belojević.
Govoreći o popuštanju mera, otvaranju pozorišta, bioskopa i mogućem organizovanju sportskih dešavanja u prisustvu publike, profesor kaže da je to rizik koji može da se prihvati i da ne očekuje povećanje zaraze na tim mestima ukoliko se poštuju mere.
U bioskopima i pozorištima to je obavezno nošenje maski i razmak između sedišta.
Kada je u pitanju organizovanje fudbalskih utakmica pred publikom, Belojević kaže da severna i južna tribina moraju da se zatvore jer ponašanje navijača na tim mestima ne može da se kontroliše. S druge strane, istočna i zapadna tribina mogu da prime posetioce, ali pod uslovom da bude popunjeno svako drugo mesto i da apsolutno svi nose maske, što bi kontrolisali redari.
Kao najveći problem Belojević vidi okupljanja i žurke koje se organizuju po kućama. Kako kaže to ne može da se kontroliše i upravo ti događaji su, prema njegovom mišljenju, rasadnik zaraze.
„Moramo da se naviknemo da će ovo trajati sve dok svetska populacija ne stekne otpornost prirodnim ili veštačkim putem i da se naviknemo da je tu virus na koji moramo da se adaptiramo pošto ga ne možemo pobediti“, napomenuo je Belojević u emisiji Studio N1 live.
On kaže da su lečenje krvnom plazmom, koje je pompezno u SAD najavio Donald Tramp, a koje se već primenjuje u Evropi i ostatku sveta, kao i primena vakcine, mere koje su namenjene bogatima a kojima ne može da se suzbija svetska bolest, to jest pandemija.
„Svetska bolest ne može da se suzbija merama koje su namenjene privilegovanim grupama, to jest bogatima. To u izvesnoj meri važi i za vakcine, one neće biti dostupne svima. Ova pandemija može da se zaustavi probioticima“, smatra sagovornik N1 i dodaje da su o pozitivnom učinku primene probiotika izvestili i svetski naučni časopisi.
Kada je u pitanju izbor vakcine, odnosno njenog proizvođača i zemlje porekla, Belojević kaže da bezbednost vakcine proverava nauka, a ne neka agencija ili telo, a da do sada u najvećim naučnim časopisima nisu objavljeni nikakvi radovi u kojima je procenjena vrednost bilo koje vakcine koje se za sada spominju.
„Kada budu objavljeni radovi u najjačim časopisima, onda će moći da se proceni da li nešto zaista vredi kupiti i primeniti na svojoj naciji ili ne“, napominje profesor.
Upitan o uticaju politike na nabavku vakcine, on kaže da je nabavka vakcina jedan od najvećih poslova u farmaceutici u koji se neizbežno meša politika, a da bi on bio presrećan kada bi se u donošenju odluke o nabavci bar 80 odsto oslonilo na nauku.
„A ostalih 20 posto može biti politika“, neće mnogo naškoditi, ocenjuje Belojević.
Tagovi
