Profesor Hiber odgovorio Demokratskoj stranci: Predlažem anonimnim članovima Odbora da opis mog neznanja upute Univerzitetima u Beogradu i Strazburu gde sam stekao svoja zvanja…

Profesor dr Dragor Hiber odgovorio je Glavnom odboru Demokratske stranke na njihovo pismo kojim su poručili da o statutarnosti odluka u toj stranci odlučuje Statutarna komisija.

Njegov odgovor prenosimo u celosti, bez redakcijskih izmena.

Poštovane demokrate,

Na tekst koji sam uputio članovima Glavnog odbora, u kome sam nastojao da dam pravnu analizu trenutnih dešavanja u Stranci, jer se nažalost onome šta se dešava navlači pravno ruho, stigao je odgovor. Najpre sam mislio da ga oćutim. Ne treba mnogo pravnog znanja da se vidi kako sa argumentima u odgovoru stoje stvari. A i mislim da se pravom ne reševaju politička pitanja. Stranka je udruženje građana, i pravo je potrebno samo da mu da neophodnu strukturu. Svoj prvi tekst sam napisao sa idejom da pomognem. Da ne odgovorim navodila me je i činjenica da „odgovor“ nije potpisan — Resorni odbor za Pravna pitanja nije potpis na odgovor nekome ko se potpisao imenom i prezimenom.

Ipak ću, u najkraćem, pokušati da pokažem pravne i svake druge nelogičnosti u „odgovoru“ bar one najveće. Nastojaću da izbegavam kvalifikacije, prideve. Samo goli pravni argumenti. Redom, onim iz odgovora.

1.Nisam, kako u odgovoru piše, tvrdio da su potpisi falsifikovani, niti spomenuo neko ime, napisao sam: „kako se tvrdi“, dakle kako tvrdi neko drugi, a dalje govorio o upotrebi sporne isprave. Iz konteksta se da videti da nisam podržao bez rezerve podnošenje krivične prijave. Ali — to nije samo pravno već je i moralno pitanje – nisam pobornik shvatanja „malo trudna“. Ima dovoljno potpisa, tvrdi se, i bez spornih. Ako imena onih koji ispravu nisu potpisali u njoj ima, ako su tu nečlanovi stranke, to se teško može uzeti za verodostojan i zakonit dokument. Кoliko bi neispravnih potpisa trebalo da bude da isprava ne bude zakonita?

2. U odgovoru piše da je Statutarna komisija utvrdila da je sazivanje sednice statutarno, postupajući na osnovu člana 52, st. 1, tačka 1. Statuta. Ta odredba glasi: Statutarna komisja „tumači Statut i druga opšta akta stranke“. Pravnici znaju značenje pojma tumačenje. To je postupak utvrđivanja smisla značenja jedne pravne, ovde statutarne, norme. Nedovoljno jasna norma se posebnim metodima — o njima je formirana posebna nauka, pravna hermeneutika, utvrđuje pravo značenje. Da bi se govorilo o tumačenju, prvo šta se mora utvrditi koja je norma, pravilo, predmet tumačenja. Ovo iz odgovora nije poznato. Ali tumačenje Statuta svakako nije potvrđivanje (ili poništavanje) statutarnosti nekog drugog akta, i to pojedinačnog. Već etimološki, radi se o različitim postupcima. „Tumačenje“ koje citiranoj odredbi Statuta daju kolege, koje su odgovor napisale, značio bi da je Statutarna komisija mogla da donese bilo koju odluku, o bilo čemu.

3. Da se o tumačenju Statuta ne radi zapravo potvrđuju i sami pisci odgovora, kada ne poriču da Statut, istina, ne predviđa mogućnost da neko druri sazove sednicu Glavnog odbora izuzev predsednika i predsedništva. Od druge mogućnosti, jednostavno, u Statutu nema ni traga. Sve što je napisano u nastavku „odgovora“ o ovom pitanju je veoma neobično. Najkraće, ideja da se Poslovnikom može propisati nešto van i nasuprot Statuta! Tako nešto je protivno pojmu hijarhije pravnih akata“, pojmu pravnog poretka, pa pojmu poslovnika kao sprovodbenog akta, na dnu te hijerarhije. Poslovnik razrađuje sprovođenje Statuta u određenoj oblasti, ovde rada Glavnog odbora i ništa više. Svaki niži pravni akt mora biti saglasan višem. Tumačenje iz odgovora znači da organ koji donosi svoj Poslovnik propisuje sebi nadležnosti. Ovo ne treba dalje objašnjavati.

4, 5. i 6. Šta god pisale uvažene kolege čija mi imena nisu poznata, Statutarna komisija jeste drugostepeni organ u svim disciplinskim postupcima u DS, Ustavni sud nije drugostepeni organ u sudskim postupcima. Specijalna nadležnost koja mu je data u posebnom postupku, koji nije disciplinski, u postupku prestanka funkcije sudija i tužioca, je upravo to: specijalna nadležnost. Meni je, a verujem i većini pravnika, nesporno da Statutarna komisija mora biti izuzeta kada se radi o postupku po žalbama koje su uputili njeni članovi. Ili mislite da može da o njima odlučuje. Ako drugostepeni organ nije određen u ovakvom slučaju, moguće je učiniti jedno od dvoje: ostaviti učesnike u postupku bez prava na žalbu, ili odrediti širim tumačenjem Statuta žalbeni organ. Meni se čini, a tačno je da se je o tome ne pitam, kako to tvrde i kolege, bar ne više nego kao misleći čovek, da je ovo drugo bolje. Glavni odbor je jedini takav organ, po mestu u hijerarhiji, u sistemu organa Demokratske stranke, ali i po činjenici da mu je opštim aktima Stranke data revizijska nadležnost u odnosu na odluke Statutarne komisije.

Da li ja znam ili ne znam ono što bez obrazloženja anonimne kolege tvrde i nije bitno. Кako nisam procesualista po vokaciji ovo rešenje, i izneti argument, proveravao sam pre prvog obraćanja u razgovoru sa nekim od vodećih procesualista u Srbiji, i tu mi je sugerisano da upotrebim ovu pravnu maksimu, odnosno da njome ilustrujem ispravnost iznetog rešenja. Inače, poznati su primeri ovakvog preuzimanja nadležnosti, od strane višeg suda (organa). Npr. ako ako viši sud započne postupak za koji je nadležan neki niži, zadržaće nadležnost. „O ovome piše i naš najveći procesualista u istoriji, profesor Poznić i skoro isto tako čuveni nastavljači njegovog dela“; pa sam u neznanju bar u dobrom društvu.

Argumenti o pravničkom obrazovanju, kao preduslovu za sposobnost odlučivanja o disciplinskoj odgovornosti u političkoj stranci protivureči statutarnom ustrojstvu Demokratske stranke. Prvostepeni organ su „nepravnički“ Opštinski ili Izvršni odbor, a kao što sam već napisao Glavni odbor može biti trećestepeni. Ostale „argumente“ u ovim paragrafima „odgovora“, zapravo konstatacije o mom neznanju i pitanja koja su mi uprkos tome postavljena, neću komentarisati. 

7. Ideja da je odgovornost kolektivna nije sadržana ni u jednom mom stavu. Da je individualna, pored ostalog, vidi se iz činjenice da je postupak vođen protiv svakog (a ne svih) člana Statutarne komisije kao pojedinca, samo je postupak spojen, opet u skladu sa aktima Stranke, da su odluke različite, da je svaki od njih pojedinačno, pismeno ili usmeno izneo svoju odbranu, da su žalbe odvojene, da dalje ne nabrajam. Da li im je suđeno zbog nepravilnih odluka? Meni se čini da ne, naprotiv, već u predlogu za vođenje postupka im je stavljeno na teret delovanje, kroz rad u komisji, protiv ciljeva i interesa stranke. Da se učešćem u donošenju odluka može pričiniti kazneno delo članovi Odbora mogu lako utvrditi ako pročitaju član 359, stav 1 i član 360, stav 1 Кrivičnog zakonika Srbije, koji govore o vršenju krivičnog dela službenih lica odnosno sudija i tužilaca u postupku, donošenjem nezakonite odluke.

I na kraju: napisao sam na početku ovog teksta da na uvrede neću odgovoriti, ali predlažem anonimnim članovima Odbora da opis mog neznanja i pravne nekvalifikovanosti upute Univerzitetu u Beogradu, na kome sam stekao zvanje redovnog profesora prava, istom Univerzitetu na kome sam stekao najviša naučna zvanja, Univerzitetu u Strazburu, na kome sam takođe završio poslediplomske studije, Udruženju pravnika Srbije, koje me je izabralo za potpredsednika, Udruženju za arbitražno pravo Srbije, koje me je izabralo za predsednika, Stručnom savetu Javnobeležničke komore Srbije u kome sam predsednik – to su dužnosti koje trenutno obavljam.

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji
Dragor Hiber 

U Beogradu, 19. jun 2020. godine