Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković, na pitanje Nedeljnika šta je to „trpilo“ i šta su sve građani Srbije puštali da prođe u poslednjih 12 godina, izrazio se figurativno i veoma slikovito.
Njega je to podsetilo na film „Kuća droge“.
„Jedan mladić u istom danu izgubi posao, izbace ga iz fudbalskog tima, ostavi ga devojka i roditelji ga izbace iz kuće, nakon čega u pabu sretne Boga koji mu kaže da je za sve to kriv on sam i pretvori ga u muvu. Ako smo zbog nečega krivi, krivi smo jer nismo čuvali naše institucije, odnosno ljude koji su pošteno i znalački upravljali sudstvom, obrazovanjem, zdravstvom… Svaki lekar, nastavnik ili sudija za koga smo dozvolili da ga smene jer nije član partije, kao i svaki lekar, nastavnik ili sudija za koje smo dozvolili da ih postave samo zato što su članovi partije, nas pretvara u trpilo i na kraju u muvu.
„Svaki mito koji damo da bismo završili nešto i svaka misao da tako mora, nas gura u dublji haos i pakao, jer ćemo svaki taj dati i primljeni mito mi sami da otrpimo. I tako dok nas neka nadstrešnica koju smo podmitili ne poklopi umesto one kruške kojom nam prete odavno“, objasnio je Tošković za Nedeljnik.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON