Profesor doktor Stojan Radenović u subotu je bio u Predsedništvu Srbije i razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrima, preneo je B92.
Jedan od najcitiranijih matematičara sveta, beogradski profesor Stojan Radenović, poručio je mlađim generacijama da je važna dobrota koju čovek poseduje i pozvao ih da se svakog dana naoružavaju dobrotom.
„A šta je dobrota po definiciji? Da nemam ništa protiv nekog ko je protiv mene“, poručio je Radenović, koji je u subotu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o poboljšanju rejtinga Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi i finansiranju nauke.
„Ne znam da li se nekom matematičaru dogodilo da ga predsednik pozove, i to direktno iz Njujorka“, započeo je Radenović razgovor s novinarima, kojima je preneo da je zbog toga bio zaprepašćen, ali i uzbuđen, jer je pomislio da „mora da je uradio nešto dobro“.
„Morao sam da kažem predsedniku da ja nisam tu jedini, da je tu vojska i starijih i mlađih. Neki su napisali, kad je Univerzitet pao na ‘Šangajskoj listi’, da sam i ja kao kriv zato što sam se ‘priklonio drugom jatu’. To nije tačno, tako se u svetu živi, sve te bogate zemjle nude i traže ljude koji su visoko citirani i onda vam daju nešto novca“, objašnjava Radenović.
Na pitanje novinara da li će sada radove potpisivati za Beogradski univerzitet, Radenović je kazao da će početi i da ima otprilike mesec i po dana za „promenu adrese“.
„Moj cilj je da razbijem ‘centre moći’ finansiranja nauke u Srbiji, da plaćanje bude ‘jedan na jedan’. Kada neko objavi rad i potpiše za univerzitet“, rekao je Radenović.
U svetu se oko 120.000 do 130.000 ljudi bavi publikovanjem matematičkih radova, a profesor Radenović je četiri godine uzastopno među prvih sto.
„To je stvarno uspeh“, rekao je i dodao da, međutim, pozicija BU na Šangajskoj listi ne treba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca.
Važno je, kaže, da se podrže i motivišu mladi naučnici s kojima i on sarađuje. „Država je uvek za nauku davala više nego što treba. Kukaju oni koji ne rade. Besmisleno je pitanje kako zapadne zemlje izdvajaju više novca od Srbije za nauku. Meni su nudili kabinet. Pitanje je da li bih ja u kabinetu mogao da dokažem običnu teoremu. Za nauku treba da ste rođeni, kao za umetnost, slikarstvo… da ste ostrašćeni“, ispričao je novinarima Radenović.
Tagovi
Neko
Upravo tako, njemu ce kupiti jedan kompjuter i on ce se vratiti. A sta ce vlast uciniti sa 300 hiljada intelektualaca koji su otisli u zadnjih 30 godina iz Srbije? Nista, jer ovoj drzavi i vlasti ne treba inteligencija sto je i sam predsednik jasno rekao.
PeđaA
Znaš li koliko je država (bez obzira ko je bio na vlasti) dala para za školovanje mojih kolega, da bi oni potom bez ikakve obaveze prema istoj odlučili da je napuste? Imali to i u jednoj zemlji na razvijenom Zapadu? Da li ti je sada jasno zašto su oni razvijeni, a mi ne. Mi uzgajamo, a oni kupe plodove. Inače, Stojan mi je pomagao na prvoj godini ETF da pripremim Matematiku I i verujem da odlično razume o čemu govorim.
Predrag m.
Kakva farsa, i čoveč takve reputacije koji je to uradio bez boljševičkog novca, naseda na trikove Vučića i njegove bratije. Ovo pitanje je sistemsko i stvar je opredeljenja države koji model će primeniti. Možda je Nemački model idealan ali je skup jer je nivo produkcionih odnosa kod nas u podrumu, dok Nemci za razvoj nauke i tehnologije izdvajaju 5% BND. Da da, ne budžeta. Zato su sila i zato kod njih ima reda u svemu.
pera
Profesore, bez sumnje ste genijalan matematicar, ali i mizeran filozof ?
Милекол
Професоре ви сте пензионер сада можете продавати знање на тржишту па ко да више, гледајте своје интересе , обезбедите деци и унучићима оно што нисте могли са платом која верујем да није била примерена вашем знању. Нека плитичари размишљају како ће БУ бити на Шангајској листи убудуће, ви сте слободан и поштен човек неможе вам нико рећи да радите против своје државе јер сам приметио да сте много обзирни и помало плашљиви.