Danas možda i poslednji aktivni ministar iz vlade Ante Markovića, čovek zadužen da, posle pada Berlinskog zida, digne u vazduh socijalizam u Jugoslaviji, profesor Veselin Vukotić, rektor Univerziteta Donja Gorica, u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio je o propuštenim šansama u poslednjih trideset godina, mada kaže da ne želi da bude ekspert za prošlost, pošto takvih „isuviše imamo“.
„Jesam bio u timu Anta Markovića, ponosan sam zbog toga, radio skoro kao „tvorac“ Zakona o društvenom kapitalu, koji je „rušio sistem“ kao i budućonosnog projekta Vlade „Prestrukturiranje jugoslovenske privrede uvođenjem malih i srednjih preduzeća“. Bio je tu i Prijedlog Zakona o zadrugama. Ali, da je trebalo sve to da prođe, prošlo bi. Nema kukanja“, kazao je Vukotić za Nedeljnik.
On je prepričao i kako je izgledao rastanak od Markovića, ali i od Jugoslavije.
„Možda ćete se začuditi, ali ključna poruka iz Markovićeve reforme je da ekonomija ne može biti jedino i ključno vezivno tkivo neke zajednice, države. Zajedno sa predsjednikom Markovićem, kao i Živkom Preglom i Božom Marendićem, bio sam najveći zagovornik teze da će naš ekonomski program spasiti Jugoslaviju. Kada sam se, kao posljednji čovjek iz Vlade, nakon rastajućeg ručka, pozdravio sa Antom Markovićem koji je ušao u svoja kola, skoro suznih očiju, i krenuo za Zagreb, i ja, malo više suznih očiju, oprostio sam se od sna i domovine Jugoslavije, ali i od mišljenja da ekonomija može, shodno Marksovoj tezi, da integriše društvo.“
Profesor Veselin Vukotić je za Nedeljnik govorio o reformama koje se nisu desile, budućnosti regiona, liberalizmu, vladavini prava…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. januara.
Svi čitaoci Nedeljnika dobijaju dva poklona: treću knjigu iz edicije „Senke nad Balkanom“ („Petar Živković i Bela ruka“) i novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku.
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
mihailo
Ogromna je zabluda da ekonomija, napredak, rešava nacionalne tenzije u jednoj državi... Zapravo ekonomija samo donekle ublažava nacionalne tenzije ali ih nerešava, več samo u krajnjem "nacionalnom rešenju" ih drastično pojačava. To je zabluda koja se skupo plača.