Šta znači biti dobar profesor, kakve osobine bi trebalo da ima – da bude strog, da ga se plaše, da zanimljivo predaje i objašnjava, da podstiče na razmišljanje, da je van okvira… ili jednostavno da se svidi đacima?
To smo pitali njih troje koji su izuzetni, ne samo po dostignućima i nagradama koje počinju sa „naj“ već i zbog načina rada koji nije uobičajen i zato što ih, kako nam je potvrđeno, učenici vole.
Ali „ni to samo po sebi nije garancija da si dobar profesor“, reći će nam bivši predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Socijaldemokratske stranke, koji je odrastao u „profesorskoj porodici“ a pre političke karijere jednu deceniju radio kao profesor psihologije. Zato je, priznaje, ova tema za njega „emotivna“ i mnogo se bavio njome. On je od onih profesora koji su izlazili iz klasičnog plana i programa, ulazio je u diskusije sa učenicima uz rizik da će mu prosvetna inspekcija davati primedbe, dok je u pauzama predavanja znao da odigra i pokoju partiju stonog tenisa i basketa. Kažu da su baš zbog njega mnogi njegovi đaci odlučili da studiraju psihologiju.
Profesura je, kaže, jedno od najspektakularnijih zanimanja, ali u stvari jedno od najkompleksnijih, izuzetno složena, suptilna profesija. Ako je društvo posvećeno prosveti, obrazovanju a time i profesuri, to društvo i verovatno ima budućnosti, a ako nije, sasvim sigurno nema i rastače se u aspektu kompetentnosti njegovih građana i sistema vrednosti društva.
Profesura je višeslojna i imate serije pažljivo selektovanih identiteta koje kao profesor morate da prenosite svojim đacima, a oni ih biraju kao na nekoj vrsti poslužavnika. Usvajajući na takav način od profesora, oni obogaćuju i nadograđuju svoju ličnost. To se odnosi i na formiranje ukusa i stila, na primer kroz preporuke koje knjige da čitaju ili koju muziku da slušaju
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 29. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
POGLEDAJTE I SPECIJALNE PONUDE ZA PRETPLATE:
***