Vučić se zaista potrudio da onome kome je neprijatno da direktno glasa za njega, omogući da to uradi posredno. Ili preko Dontovog izbornog sistema (gde najviše rasutih glasova ide najjačoj listi) ili preko postizbornih aranžmana. Zato su opozicionim listama potrebni rituali dokazivanja opozicione uverljivosti. Jedan od takvih je podrška „ProGlasu„, koja ima veću težinu ako to uradi neko sa opozicione desnice. Niko nema monopol nad opozicionim delovanjem, ali nijanse su bitne u odnosima: to što Boris i Dragan ne mogu zajedno, ne znači da sutra Dragan i Vuk Jeremić neće moći (ako dobaci kojim slučajem). I da Jeremić neće cepidlačiti zbog Aleksića, kao što bi i Miloš Jovanović zarad „tehničke“ saradnje, makar u Beogradu, mogao da podseti da je desnica u Srbiji nekad bila „građanska“ dok (post)titoisti nisu uzurpirali taj pojam. A delom ga i zaslužili.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
