Fakulteti kao da su se pretvorili u proizvodnu traku koja štanca diplomce. Ali kada pogledamo sve te ljude koji plaćaju sve skuplje školarine i gube godine svog života na učenje, da li su im studije zaista obezbedile praktična znanja? Pokazalo se da je često potrebno dodatno plaćati za usavršavanje. Studenti u Srbiji obično promene uverenje „završiš fakultet i budeš gospođa“ u „završiš nekoliko kurseva i znaš posao“. Ali ovaj tekst nije kritika fakulteta.
Sve je više savremenih zanimanja koje je moguće raditi bez fakultetske diplome. Pritom, ovde je reč o visoko profitabilnim poslovima, koje je, zahvaljujući prednostima veka u kojem živimo, moguće naučiti uz manje novca. Jer kojom god strukom da se baviš, ako pogledamo realno, bilo da planiraš sopstveni biznis ili posao u struci – jedino je bitno da „znaš posao“.
Ovaj tekst je o mladim ljudima koji razbijaju stereotipe našeg društva da postoje dve opcije studirati i ne studirati. Oni imaju sopstvene biznise ili rade u dobrim kompanijama, samo zahvaljujući svojoj inicijativi da pronađu način za učenje, razvoj i uspeh, i stekli su korisne veštine, i to uz manje para i (obično) vremena. To su ljudi iz mog okruženja čije ideje me inspirišu. Može se reći da se bave nekim od savremenih zanata, kao što su IT sfera, digitalni marketing i moderna berbernica.
Alen je završio je Fakultet političkih nauka, ali se već na početku studija zainteresovao za IT sferu, istražio šta je potrebno i odlučio da krene sa učenjem samostalno, a onda i preko kurseva i u kompanijama u kojima je radio.
Kako kaže, ovo je oblast u kojoj postoje dve potpuno različite realnosti – industrijska i fakultetska, a fakultet ne ulaže napore da prati industrijski razvoj i to utiče na mnoge stvari.
„Sa političkih nauka sam otišao na programiranje i tako je počeo moj put. Fakulteti se i dalje nisu apgrejdovali i prilagodili industrijskom standardu kao što je u nekim zemljama na zapadu. Način rada je totalno drugačiji od onoga što se uči na fakultetu, drugačiji je pristup, drugačije se uči.“
Njegovo zvanje je sistem inženjer i njegov zadatak je da kod koji programeri iskucaju „dovede u produkciono okruženje, a to je sve ono što se uživo dešava na Internetu, kada uđete na Facebook ili Google koji rade u svakom trenutku, tj. uvek su dostupni“.
„U poređenju sa fakultetskim troškovima definitivno je jeftinije uzimati kurseve, oni se kreću između 10 i 100 evra i u odnosu na studiranje ako niste na budžetu, onda je daleko jeftinije, ali što se tiče uloženog rada i truda, definitivno treba više nego na fakultetu.“
Probni rad je najčešće plaćen u ovoj sferi jer firme žele da zadrže talentovane ljude i potražnja na tom tržištu je velika, iako je sa aktuelnom krizom malo opala.
„Zaradom i znanjem sam zadovoljan, ali u ovoj sferi se stvari jako brzo menjaju i kontstantno morate da se unapređujete, da budete u korak sa vremenom, učeći te tehnologije koje se koriste u konkretnoj sferi.“
Svakako, koliko god prednosti postoji u ovoj delatnosti, Alen objašnjava da tehnologije kojima se bavi stalno evoluiraju i da on u svakom trenutku pored posla uči nove stvari i izdvaja dosta vremena za to.
„Ljudi koji rade u ovoj sferi umeju da kažu da je IT mentalno fizikalisanje, zanat kao i svaki drugi ali da ima mnogo razmišljanja i neprezanja.“
Natalija je moja drugarica koja trenutno sređuje i oprema svoju berbernicu koja će se zvati ”Trag”.
Kako kaže, igrom slučaja je prepoznala svoj talenat, kada je u inostranstvu, zbog kovida i karantina izgubila tadašnji posao i zaposlila se u frizerskom salonu gde je nekoliko meseci učila.
“Po povratku u Srbiju želela sam da nagograđujem talenat i stečeno znanje i krenula sam na zanat. Imala sam sreće da nastavim usavršavanje u berbernici koja važi za jednu od najboljih u Beogradu. Moj salon će imati malo neobičan koncept, možda nešto što se prvi put realizuje na ovim prostorima, u jednom delu će biti berbernica, a u drugoj, na galeriji biće kafić u koji će moći bilo ko da dođe.”
„Zašto sam se odlučila da otvorim svoj salon? Zato što ovo nije samo zanat, i nije samo tehnika šišanja. Ovde imate mnogo prostora da pokažete svoju kreativnost, da budete slobodni, drugačiji, jedinstveni, čak i da dosegnete granice umetnosti“.
Ivica je završio Pravni fakultet, ali ga je uvek privlačilo kreiranje sadržaja, a onda je osnovao agenciju digitalnog marketinga “The social papi”. Prvo je učio samostalno, a kasnije kupovao kurseve, ali kaže da je u ovoj sferi, iako dosta teže, bolje učiti sam, jer su sve potrebne informacije dostupne.
“Glavna stvar koju radim je kreiranje sadržaja, od malena istražujem programe i uglavnom sam se sam naučio, a kurseve sam kupovao da bih potvrdio svoje znanje i da bih se nadogradio. Pokazalo se da je moje znanje sasvim na mestu, pokupio sam nekoliko novih fora, ali sam većinu stvari naučio na internetu.”
Objašnjava da je u digitalnoj sferi, osim ako ne želite potvrdu o znanju, učenje na društvenim mrežama i sajtovima sasvim dovoljno “danas čak možemo da pratimo stranice ljudi koji se bave ovim poslom i da pokupimo mnogo saveta”.
“Ulaganje u opremu je dosta skuplje od fakulteta, ali mnogo praktičnije u mom slučaju, jer kada radiš nešto kreativno, postoji raspon cene koliko to možeš da naplaćuješ, sve je u tvojim rukama, pa određuješ cenu za svoj rad”
Njegova agencija sarađuje sa pojedincima, influenserima ili firmama, za koje kreira sadržaje u vidu fotografije, videa, grafičkog dizajna, radi brendiranje proizvoda, logo, identitet brenda, upravlja reklamama, komunicira sa klijentima i ostalo.
“Imam partnera u biznisu, njegovi saloni se zovu The hair papi, i moja ideja je da brend Papi koristim za više različitih delatnosti povezanih estetikom. Vodim profil za njegov salon od početka, i to bez ikakve reklame, a ima veliki broj klijenata. Iako su naši poslovi različiti, često imamo ista angažovanja, kada ja nešto fotkam ili snimam, on radi frizuru.”
Naravno, zanimanja poput lekara, advokata, profesora i mnoga druga se ne mogu obavljati bez završenog fakulteta, ali je činjenica da mladi ljudi koji imaju veštine i sklonosti prema poslovima koje je moguće učiti kursevima i zanatima, dobro koriste to zeleno svetlo.
