U Srbiji je po prvi put zaštićeno geografsko poreklo – Oblačinske višnje i Ariljske maline, čime se stvaraju uslovi za jasnu pozitivnu diferencijaciju proizvoda iz Srbije na globalnom tržištu i dodaje vrednost ne samo sirovini već i gotovim proizvodima i ekonomiji, rečeno je danas na promociji ovog jedinstvenog projekta koji je realizovan zahvaljujući Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), Ministarstvu poljoprivrede, relevantnim Udruženjima, Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija i kompaniji Nectar – regionalnom lideru u proizvodnji sokova.
“Poslednjih nekoliko godina FAO je sarađivao sa EBRD-om, Ministarstvom poljoprivrede, Zavodom za intelektualnu svojinu, malim i velikim proizvođačima, kao što je kompanija Nectar, na uvođenju i promociji oznake zaštićenog geografskog porekla hrane u Srbiji. Oznake geografskog porekla mogu udahnuti novi život lokalnim ekonomijama podstičući ruralni razvoj i otvaranje novih radnih mesta, posebno za mlade. One čine poljoprivredno-prehrambene lance snabdevanja više inkluzivnim, tako što povezuju male proizvođače kvalitetnih proizvoda sa velikim kompanijama”, izjavio je Emanuel Hidijer, senior ekonomista i stručnjak iz oblasti zaštite geografskog porekla Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija,.
“Potrošači su danas sve zahtevniji, žele da znaju odakle dolazi hrana koju jedu i spremni su da plate više za kvalitet i autentičnost. To dovodi do kontinuiranog rasta sektora proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, koji na globalnom nivou ima godišnji promet od oko 50 milijardi evra (svima poznati primeri Šampanjca u regiji Šampanj u Francuskoj ili parmezana u Italiji). Podrškom ovom projektu želimo da pomognemo da se Srbija kvalitetnim proizvodima pozicionira na svetskom tržištu, postigne veću cenu i veću konkurentnost. EBRD je veliki partner poljoprivrede u Srbiji u koju je do sada uložio preko 700 miliona evra. Strategiju za ovaj sektor ćemo predstaviti i na predstojećem događaju u Beogradu”, rekao je Miljan Ždrale, šef EBRD agrobiznis sektora za region centralne i istočne Evrope, i najavio najveću regionalnu konferenciju u organizaciji EBRD Consumer Rules Summit, koja će se 30 . septembra i 1. oktobra održati u hotelu Hilton u Beogradu.
“Logičan nastavak Nectarovog puta je ulazak u projekat zaštite geografskog porekla. Nama kao srpskoj porodičnoj kompaniji nije svejedno odakle je i koje je voće, i kog su kvaliteta proizvodi. Odmah smo prepoznali vrednost zaštite porekla sirovine i promocije domaćeg voća. Želimo da povećamo konkurentnost na svetskom tržištu i odgovorimo zahtevima potrosaca. Oduvek smo bili pioniri u uvodjenju novih trendova. Kao prvi u kategoriji sertifikacijom i proizvodnjom naše Life Ariljske maline i Oblačinske višnje, kreirali smo gotov proizvod koji ima dodatu vrednost ali ne samo za nas kao proizvođača već za ceo lanac – od sirovine, preko pakovanja, promocije, distribucije, police. U temelju tog lanca je lokalna zajednica i lokalna kultura i zato smo podržali i osnivanje Udruženja Ariljske maline i Oblačinske višnje”, izjavio je generani direktor Nectar grupe, Mihailo Janković.
“Ovde u Srbiji imamo bogato kulturno i prehrambeno nasleđe i dinamičnu industriju voća i povrća. Ali s povećanom konkurencijom, naši proizvođači moraju biti konkurentniji, da iskoriste potencijal tržišta, istovremeno čuvajući svoju tradiciju. Jedan od načina je putem oznake zaštićenog geografskog porekla. Oblačinska Višnja, Ariljska malina, Sjenički sir, Futoški kupus, samo su deo intelektualne svojine Srbije. Zaštita geo porekla ima i indirektni efekat na razvoj gastronomskih ruta, agroturizma, podstiče se razvoj ruralnih područja i tom diferencijacijom proizvoda sa pričom, ljudi žele da plate višu cenu. U Ministarstvu prepoznajemo globalne trendove i nastavićemo da radimo sa našim partnerima na daljoj zaštiti geo porekla”, izjavio je Senad Mahmutović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.
“Osnovni cilj Udruženja „Ariljska malina“ je da sačuvamo reputaciju naše maline koja ima dugu tradiciju. Proizvođači koji žele da sertifikuju svoj proizvod moraju se pridržavati strogih pravila. Udruženje sprovodi interne kontrole kvaliteta. Želimo da naša Ariljska malina bude poznata kupcima širom sveta i to je jedan od naših glavnih zadataka. Udruženje čine mali proizvođači iz zaštićenog područja, farmeri, prerađivači, u ovom trenutku imamo preko 100 proizvođača, koji su proizveli 500 tona Ariljske maline. Zahvaljujući sistemu sertifikacije, potrošaći će biti sigurni da kupuju proizvod vrhunskog kvaliteta koji je proizveden na tradicionalan način sa zaštićenog područja”, izjavila je Mirjana Milutinović, sekretar Udruženja Ariljska malina.
