Bregzit je udario u glavu engleskim konzervativcima, umesto da smanje štetu najgore odluke u britanskoj novijoj istoriji, oni su nastavili da je povećavaju zajedno sa produbljivanjem etničkih i drugih podela. Tereza Mej je eliminisala svaku mogućnost da Ujedinjeno Kraljevstvo zadrži jednu nogu u EU, Boris Džonson je svoj histrionični karakter pokušao da prebaci na čitavu naciju uveravajući sebe i druge da su Britanci drugačiji i bolji od drugih, Liz Tras je nadmašila sve svojim ultraliberalističkim idejama verujući u propagandu da je Bregzit najbolje što se dogodilo Ujedinjenom Kraljevstvu, a Riši Sunak, u najboljem scenariju, ući će u istoriju samo kao prvi premijer u Dauning stritu broj deset koji je bio indijskog porekla.
Rečeno u Šekspirovom stilu, nešto je dobrano trulo u Konzervativnoj partiji ako je neko poput Liz Tras, ili kako su je u Evropi prozvali „Kalajna ledi“ ili „Limena ledi“ ismejavajući njeno tragikomično glumatanje Margaret Tačer, mogao da stigne do premijerske fotelje. Ili, bolje rečeno, posle Najdžela Faraža, Džeremija Korbina i Borisa Džonsona, Englezi su se uverili da može uvek gore, pogotovo kada je reč o liderima partija. Ili, ni Englezi nisu više ono što su bili i ne važi više provokacija Bogdana Popovića da je veća razlika između Engleza i Srbina nego između Srbina i vola.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
Tagovi
