Prolaze dani u borbi protiv koronavirusa, prolaze dani koje građani koji se pridržavaju mera provode u karantinu.
Doktorka iz Užica Radmila Stojković napisala je svoje sećanje na dane kada je variola uzimala živote u Jugoslaviji, a, između ostalog, navela je da je ključ te bitke bila upravo – samodisciplina, na koju poziva i danas.
„Prošla sam 1972. god zbog velikih boginja izolaciju – karantin u Čačku kao učenica medicinske škole. Karantin je trajao nepunih mesec dana. Policija je čuvala karantin dan i noć“, počela je priču doktorka Stojković.
„U jednoj sobi je bilo nas 12 učenica, koje smo imale direktni kontakt sa obolelim od velikih boginja. Imale smo 17 i 18 godina. Ostale učenice i profesori su bili u karantinu, jer su bili u kontaktu sa nama. Zbog njih smo za svaki izlazak u hodnik stavljale masku, kojih je bilo dovoljno. Na spratu su bili civili zbog kontakt sa obolelim – ležali su na istom odeljenju čačanske bolnice. Neki od civila su bežali nesvesni opasnosti koju predstavljaju za druge, ali ih je policija uvek nalazila i vraćala u karantin.
Imali smo metalni tanjir i kašiku, krilo umesto stola. Kupatila i tople vode nije bilo. Svako jutro merenje temperature, vizita, u 10h dezinfekcija – po dve osobe u zaštitnoj opremi od glave do pete sa bocama na leđima i prskalicama dezinfikovale su vazduh, podove, zidove, krevete, nikad opranu ćebad. Podela doručka, ručka, večere od strane osobe u kompletnoj zaštitnoj opremi. Lekarski pregledi od lekara kriznog štaba i briga jer se drugarici i meni ne prima vakcina.
U dvorištu do našeg bio je još jedan karantin sa drugom vrstom kontakata s obolelim.
Jednog dana se razbolela jedna drugarica. Odvezena je u adaptirani objekat u drugom delu grada za smeštaj i lečenje obolelih.
Čekale smo koja je sledeća na redu. U toj muci, beznađu smo skovale prijateljstva za ceo život. Brinule smo jedna za drugu, pomagale, hrabrile i dočekale da zdrave izađemo.
Izlečena je i drugarica koja je dobila velike boginje. Verujte, nije bilo lako. Svi smo imali roditelje, braću, sestre i nismo znali da li ćemo ih ikad videti. Moj brat, student je dobio otkaz stana zbog mog karantina, spavao je u tramvaju 2 koji stalno kruži, jer dok je bila borba sa velikim boginjama niko nije izdavao sobe ni stanove u Begradu, a kući nije mogao da dođe, jer je važila zabrana putovanja između gradova. Roditelji su mi bili izolovani u stanu u Lučanima, svi su se sklanjali od njih, nisu mogli ni u prodavnicu. Sa propusnicom su svako jutro u tišini sedali u kola, dolazili u Čačak, čekali tamo negde daleko od žice i policajca, da vide da li ću i ja izaći u dvorište dok se dezinfikuju sobe, da me vide živu. Zadovoljni odlazili pre opomene policajca da bi opet sutradan došli.
Sada koronavirus zahteva samo da budemo disciplinovani, izolovani u toplini svoga doma, sa svojom porodicom, i da se trudimo da budemo među onih 20 odsto koji se uopšte neće razboleti. Želim vam da budete jedan/a od tih 20 odsto na radost porodice, prijatelja, rodbine i svih nas“, napisala je doktorka Radmila Stojković iz Užica.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
