Onaj ko na naslovnoj strani ozbiljnog magazina nikada ne bi očekivao da vidi WC šolju, mogao je da se iznenadi pre desetak godina ako bi do njega došao primerak britanskog Economista. Uz temu o inovacijama u digitalnoj, takozvanoj četvrtoj industrijskoj revoluciji, i polemiku koji je najvažniji izum čovečanstva, čovek na klozetskoj šolji bio je najprikladnija ilustracija, jer ima mnogo onih koji veruju da uprkos tehnološkom napretku kojem svedočimo, ništa zapravo nije promenilo život čoveka kao klozet i kanalizacija. Struja je, takođe, da se ne brinu apriori branioci lika i dela Nikole Tesle, pri vrhu. Ali računari zapravo nisu.
Slično je pre šest godina ponovio i nobelovac Džozef Stiglic: „Klozet je mnogo važniji izum od Fejsbuka.“
Poenta je u tome da su svi izumi savremenog sveta suštinski uglavnom ubrzavali život (i naravno poslovanje) – mejl brže stigne od pisma, ali je suština tog procesa ista. Na Guglu se mnogo toga može saznati za minut, ali to je moglo i u biblioteci, mada bi bili potrebni meseci. Veštačka inteligencija može da vam izbaci crtež koji ste zamislili za pet sekundi, a do sada je bilo potrebno da se angažuje ilustrator sa kojim bi natezanje trajalo danima i koštalo bi više. Suština je da pogled na život i svet oko sebe ostaje isti, pre svega ciljevi ostaju isti.
Slično je i u srpskoj politici. Trideset godina unapređivanja i sazrevanja demokratije, uvođenja institucija, donošenja ovakvih i onakvih zakona, ukrašavanja političke kulture, a suštinski smo i dalje tamo gde smo bili devedesetih: dva jasno politički i medijski iskopana rova, dve različite verzije istine koje se serviraju narodu, i večito pitanje kako će raznorodna opozicija da se organizuje u borbi protiv vlasti zasnovane na moći jednog čoveka.
I aluzije na devedesete zapravo ne moraju da imaju nužno veze sa porukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića odaslatom sa terase zgrade na Andrićevom vencu, preko Instagrama. Miloševiću je trebalo nekoliko sati da pokrene medijsku mašineriju na osovini RTS – Politika, a Vučić danas to može jednim klikom, ali suština je zapravo ostala ista – a koja je mnoge tako podsetila upravo na Miloševićeve reči uoči Petog oktobra – ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije. U Vučićevoj interpretaciji to glasi: ne ruše neki spolja Srbiju zbog nekog Vučića, već ruše nekog Vučića zbog Srbije.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
