Nakon što su neprijatna iskustva nekoliko građanki i građana prodefilovala medijima i društvenim mrežama – od aktivistkinje koja je, nakon što su je policajci startovali na aerodromu, propustila let i odlazak na godišnji odmor, pa sve do priče o trudnici koja je provela na ispitivanju četiri sata – metode i procedure po kojima su nadležni postupali prema procesuiranim građanima dovedene su u pitanje.
„Moj klijent je dobio poziv da se 19. avgusta javi u posebno odeljenje u Palati Srbije“, prepričava Sara el Sarag jedan od slučajeva na kojima radi. „Kada smo pitali da li će biti pretresanje stana, oni su rekli da ne znaju i da to zavisi od razgovora. Međutim, kada su nam dali naredbu, ona je bila kucana 17. avgusta, što znači da su oni znali da će biti i pretresa. Onda su mu naravno oduzeli telefon i laptop. Tu je na neki način prekršena procedura, jer ga je policija pozvala u svojstvu građanina i nakon sat i po uručila naredbu za pretres stana koja je otkucana ne tog dana, već dva dana ranije. To je važno jer se naredba za pretres kuca tek nakon razgovora.“
Advokat Božo Prelević upozorava da postoji mnogo proceduralnih pitanja na koja bi ljudi mogli da reaguju. Prva stvar koju građanin treba da učini kada mu se nadležni obrate sa namerom da ga suoče sa sumnjama o rušenju poretka, jeste da pozove advokata.
„Bilo da vas zovu kao građane, bilo kao okrivljene, pozovite advokata, on ima pravo da prisustvuje pretresu“, objašnjava Prelević. „Šta vi treba da kažete zavisi od slučaja do slučaja, ali uvek morate da kažete da ste branili svoje pravo koje je Ustavom zajamčeno. ‘Branio sam svoje pravo koje mi je zajamčeno i koje mi je uzurpirano’, nešto je što uvek kažu ljudi koje ja zastupam. Vi onda umesto da postanete okrivljeni, postajete oštećeni. Morate i da definišete to svoje pravo. Jedno je protestovati, drugo je rušiti i lomiti.“
Pitanje koje je tokom čitave sage bilo možda i najkontroverznije, jeste da li su ljudi dužni da predaju nadležnima mobilne telefone i računare sa šiframa i tako im omoguće da nesmetano pristupe njihovim ličnim podacima. Sara el Sarag kaže da policija ima pravo da privremeno oduzme mobilni telefon ili računar, što je bio deo tretmana u gotovo svim slučajevima prethodnih nedelja.
„Oni imaju svoje veštake. Vi niste dužni da date šifru, ali kada dobijete naredbu, oni vam izdaju i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Kada se smatra da je nešto predmet izvršenja krivičnog dela, policija da bi skupljala dokaze oduzima te predmete. Moj savet je bio da se ne daje šifra, mada su ljudi davali“, kaže ona.
Prelević, ipak, smatra da to ne bi trebalo raditi, jer policajci često zloupotrebljavaju činjenicu da građani nisu u potpunosti upoznati sa svojim pravima u tim situacijama.
„Nisu dužni da im daju uređaje sa šifrom. Oni vas nešto pitaju, a vi mislite da vam je bolje da to date. Što biste to uradili ako u tom telefonu imate nešto što bi se moglo upotrebiti protiv vas?“, kaže on.
Ako se optužbe dovode u vezu sa ponašanjem na protestima, što je u slučaju „nasilnog rušenja ustavnog poretka“ vrlo verovatno, Prelević savetuje da i o tome treba razmišljati na vreme. Pre svega, korisno je zabeležiti kamerom bilo kakve „škakljive“ trenutke sa protesta, kako bi se lakše dokazalo da do kršenja zakona nije došlo.
„Sve mora da se snima, jer su to sve dokumenti koji će biti korišćeni sutra na sudu“, navodi on i dalje dodaje da je uvek dobro prijaviti protest, ali da nije i neophodno.
„Treba znati da zakon prepoznaje i spontane skupove. Oni nisu zabranjeni, nisu prekršaj i nisu krivično delo. Demonstranti to ne znaju, pa ih često zaplaše u policiji, ali to se dešava zato što ne pozovu odmah advokata“, objašnjava Prelević.
Kako bi se manevarski prostor za manipulaciju i povredu prava minimizirao, najvažnije je upoznati građane sa pravima kojima raspolažu, kao i sa ovlašćenjima nadležnih organa. Advokati u tom smislu mogu odigrati ključnu edukativnu ulogu, smatra Prelević.
„Ja apelujem na moje kolege da objasne ljudima da su oni izašli na ulicu zbog zaštite svojih osnovnih zajamčenih građanskih prava. To što je neko to okrenuo pa rekao ’ne smeš da protestuješ’, to ne sme da opstane. Mi ovde ne edukujemo krimose šta da rade, nego ljude koji brane svoja prava. Većina građana to ne zna da uradi i zato su im potrebni advokati“, kaže advokat Prelević.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 659
Tagovi
