Na protestnu akciju protiv naglog povećanja troškova života i protiv „klimatske pasivnosti“ pozvale su levičarske stranke, a to su u Francuskoj i Zeleni, organizacije i pojedini sindikati.
Demonstranti su između ostalog zahtevali penziju sa 60 godina, povećanje plata, stop rastu cena, oporezivanje viška profita i veći angažman za zaštitu životne sredine.
U Parizu je prema navodima organizatora na ulicam bilo oko 140.000 učesnika. Policija je prvobitno očekivala samo oko 30 000 demonstranata i poslala je za obezbeđenje oko 2.000 svojih ljudi. Nije bilo izveštaja o neredima.
Predsednički kandidat i dobitnica Nobelove nagrade
Bivši levičarski predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon marširao je u prvom redu pored ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za književnost Ani Erno, koja je, zajedno sa 60 drugih ličnosti iz oblasti kulture, takođe pozvala na učešće u „Maršu protiv skupog života i pasivnosti u klimatskoj krizi“.
Klemans Gete, poslanica levičarske populističke partije La France Insoumise (LFI), pohvalila je veliki broj učesnika kao „demonstraciju snage“ i rekla: „Nešto se budi i to je veoma dobar znak“.
„Bes je ogroman. Francuzi stalno gube kupovnu moć, 15 odsto je već zapalo u siromaštvo, ali Makron ne vidi ništa od toga“, rekla je članica Evropskog parlamenta iz Zelenih Sofi Talje-Polijan.
Štrajkovi i nestašice goriva
Raspoloženje u Francuskoj je danima veoma napeto. Zbog štrajka za veće plate za zaposlene u rafineriji, koji traje više od dve nedelje, postoji nestašica goriva.
Četvrtina od 11.000 francuskih benzinskih pumpi je prazna, a ispred drugih stvaraju se redovi automobila, od kojih su neki dugački i po nekoliko stotina metara.
Iako medicnisko osoblje i negovatelji imaju prednost za kupovinu goriva, teško da mogu da ostvari to svoje pravo u opštem haosu. Mnoge zanatlije i transportna preduzeća su prestala sa radom, povremeno čak i policijskim automobilima ili ambulantnim kolima ponestane goriva.
Na pojedinim pumpama gorivo se prodavalo – tri evra po litru. Uprkos delimičnom dogovoru sa sindikatima, radnici u pet rafinerija TotalEnergies-a u Francuskoj nastavili su štrajk.
Za ovaj utorak nekoliko sindikata poziva na „nacionalni štrajk“ – što je nivo ispod generalnog štrajka. Štrajk bi mogao da pogodi i nuklearne elektrane, od kojih mnoge već ne rade zbog niza kvarova. A trebalo bi da uključi i nacionalnu železničku kompaniju SNCF.
Mnogi radnici koji su zbog nedostatka benzina prešli na voz i time morali bi rade od kod kuće, ako to njihov posao dozvovljava ili da uopšte ne rade.
Levica nije baš sasvim složna
Protestna šetnja trebalo je da bude znak snage levice upućen predsedniku Emanuelu Makronu, a i da demonstrira jedinstvo levice protiv vlade. Međutim, ne podržavaju baš svi sindikati demonstracije levičarskih partija. Takođe nisu bili pristuni ni bivši predsednički kandidat Zelenih Janik Žado, kao ni lider Komunističke partije Fabijen Rusel.
Poslednjih meseci francusku levicu potresli su skandali o navodnom nasilju nad ženama u njenim redovima. Dva partijska funkcionera iz Levice i Zelenih su podnela ostavke.
Zabrintost u Jelisejskoj palati
Prema istraživanju javnog mnjenja, 82 odsto ispitanika smatra da vlada „ne radi dovoljno“ da poboljša situaciju građana. Pritom je Emanuel Makron je vrlo rano ograničio cene gasa i struje, zbog čega je inflacija u Francuskoj dobrih šest odsto niža nego u Nemačkoj ili Španiji, na primer.
S druge strane, predsednik je prespavao nadolazeću društvenu krizu na sličan način kao i Žute prsluke pre tri godine.
Zbog toga sada u Jelisejskoj palati postoji zabrinutost da bi situacija ponovo mogla da izazove masovne i dugotrajne proteste slične onima 2018. i 2019. godine. U to vreme je povećanje poreza na gorivo bilo okidač za proteste takozvanih Žutih prsluka.
Tagovi
