Protesti u Iranu: Kako heštegovi, viralna pesma i komični mimovi pojačavaju intenzitet protesta

Protesti su se više od mesec dana širili Iranom, sa ženama i učenicama na njihovom čelu, od kojih neke pale marame ili vitlaju njima u vazduhu uzvikujući slogan: „Žena, život, sloboda“.

Ove demonstracije pokrenula je smrt dvadesetdvogodišnje Kurdkinje dok je bila u pritvoru „policije za moral“ zato što je nosila hidžab (maramu za glavu) na „neprimeren način“.

Ali jednom kad ljudi napuste ulice i vrate se u bezbednost sopstvenih domova, protesti se nastavljaju virtuelno na društvenim mrežama, ne samo u Iranu već i širom sveta.

Od Islamske revolucije 1979, mnogi Iranci su pobegli iz zemlje, imigrirajući širom sveta, a društvene mreže postale su mesto na kom mogu da pronađu jedni druge i podele osećaj zajedništva.

Platforme kao što je Tviter, Instagram i TikTok takođe su odigrale veliku ulogu u aktuelnom talasu demonstracija, uprkos naporima države da prekinu internet vezu i i ugase društvene mreže.

Učiniti da hešteg trenduje na Tviteru bio je jedan od glavnih načina da se glasovi Iranaca čuju u svetu.

Posle smrti Maše Amini, hešteg #mahsaamini tvitovan je i retvitovan 252 miliona puta na farsiju i 57 miliona puta na engleskom za samo mesec dana, od 12. septembra do 12. oktobra.

„Ljudima se neprestano govori da otpor sistemu ne postoji ili ako postoji, da je mali i da će biti slomljen.

„Hešteg igra važnu ulogu u pronalaženju ljudi među sobom i svesti o njihovoj snazi“, kaže Negin Širagai, aktivistkinja Prava iranskih žena, prenosi BBC na srpskom.

U doba pokreta bez lidera, Širagai kaže da heštegovi mogu da odigraju ulogu lidera.

„Šta ljudi žele od heštegova? Nadu, smernice i informacije.

„To je hešteg uradio za demonstrante do sada“, dodaje.

Ali heštegovi i Tviter oluje su samo jedan od načina na koji Iranci mogu da čuju jedni druge i da pozovu svet da obrati pažnju.

U poslednje četiri decenije, umetnici u Iranu pronalazili su pametne načine da zaobiđu cenzuru Ministarstva za kulturu i islamsko usmeravanje.

Forozan je digitalna autorka koja živi u Los Anđelesu.

Poslednjih nedelja ona koristi sopstvena umetnička dela da podrži proteste unutar Irana na vlastitoj Instagram stranici.

Jedno od njenih dela prikazuje mladu ženu koja stoji ispred legendarnog Sio-se-pola (mosta sa 33 luka) u Isfahanu i odseca rep na kosi.

To je čin koji je postao jedan od simbola protesta i žene iz čitavog sveta počele su da odsecaju kosu iz solidarnosti sa Irankama.

„U mojim delima volim da zamislim kako bi likovi i ljudi izgledali da nisu cenzurisani. Ovo delo je moj san… možda nešto što će postati godišnji ritual za žene u čast Maše Amini“, kaže Forozan za BBC.

Afra je fotografkinja koja živi u San Francisku i koja je inspirisana protestima.

„Kad sam otišla na prvu ‘globalnu solidarnost sa iranskim protestima’ ovde, mnoge žene su odsecale kosu.

„Posle toga je njihova kosa samo ostajala na zemlji i ja sam pomislila da bi trebalo da uradimo nešto sa svom tom kosom. I zato sam uzela kosu i od nje napravila znak ‘Žena, život, sloboda’“, rekla mi je ona.

Jedinstvo za slobodu je kratak video rad koji je snimio umetnik u Iranu Benjamin i koji je postao viralan na različitim društvenim mrežama.

Na njemu se vidi ruka pripadnika obezbeđenja dok vitla palicom i tuče druge ruke oko sebe.

Sve dok ga one ne sputaju, tačnije.

Rad se završava njegovom rukom koja se pridružuje njihovim u pokazivanju znaka pobede.

„FreeIranianWomen2022″ je nalog na Instagramu koji deli snimke, umetnička dela i mimove inspirisane protestima.

U jednom videu umetnica je preoblikovala novčanice riala i zamenila sliku Ruholaha Homeinija, lidera Islamske revolucije iz 1979, slikama demonstrantkinja.

Vlada je svesna važnosti društvenih mreža u političkim i društvenim pokretima 21. veka.

Kad su izbili protesti, država je prekinula protok interneta i blokirala Instagram i aplikacije za dopisivanje kao što su Vocap, ali ljudi i dalje pronalaze načine da objavljuju na njima.

Humor na TikToku

Reakcija vlasti na demonstrante često je bila nasilna.

Organizacija Iranska ljudska prava iz Norveške tvrdi da je ubijen najmanje 201 demonstrant, od kojih su 23 bili deca.

Ali čak i u mračna vremena kao što su ova, Iranci su pokušali da koriste humor da bi oraspoložili ljude.

Kada su večernje vesti na državnoj televiziji bile hakovane, ljudi su počeli da prave mimove od hladne reakcije televizijskog voditelja izvrgavajući ga ruglu i ubacujući njegovo lice u viralni snimak Snup Doga i Kevina Harta kako se smeju u sopstvenoj emisiji.

Obavezni hidžab i ono što demonstranti doživljavaju kao stalno uplitanje islamskih zakona u svakodnevni život našli su se na meti najvećeg dela kritika na društvenim mrežama.

U ranim danima protesta, Iranci su na Tviteru i Instagramu izrazili razloge za protestovanje putem ogromnog broja tvitova ili objava koje počinju sa „Zarad..“ ili „Baraje“ na farsiju.

„Zarad svih onih vremena kad nam je muzika u kolima bila stišana dok ste vi prolazili, zarad svih kaseta koje smo morali da sakrijemo“, tvitovala je jedna korisnica Usaneh_dahr.

Zapadna pop muzika i iranska pop muzika koje se prave izvan Irana zabranjene su u zemlji i decenijama su vlasti zaustavljale i pretresale automobile – u potrazi za onim što nazivaju „nepristojnom muzikom“.

„Zarad svih devojaka koje moraju da odustanu od sna da će ikada ići u profesionalnu plesnu školu, zarad mene“, tvitovala je Ferferiti.

Plesanje u javnosti u Iranu je zabranjeno, sem nekih tradicionalnih plesova koje smeju da izvode muškarci.

Žene nemaju prava da plešu ili pevaju u javnosti, iako ilegalni časovi plesa samo za žene postoje.

Vlada je 2017. zabranila časove zumbe u rodno razdvojenim teretanama nazvavši je „neislamskom“.

„Zarad jezika moje majke“, glasio je tvit koji je objavio korisnik RMshii94.

U poslednje 43 godine, etničkim manjinama zabranjeno je da uče sopstvene jezike u školama.

Zara Mohamadi, nastavnica kurdskog, trenutno služi petogodišnji zatvorsku kaznu zato što je predavala maternji jezik.

Objavljene su desetine hiljada takvih tvitova i objava na Instagramu.

Iranska pop zvezda Šervin Hadžipur sakupio je neke primere i napisao pesmu o njima nazvanu „Baraje“ ili „Zarad…“

Video koji je on postavio na njegovoj Instagram stranici pregledan je 40 miliona puta u prva 48 sata od objavljivanja.

„Baraje…“ je postala himna protesta i pušta se na demonstracijama širom sveta.

Hadžipur je uhapšen 29. septembra i pušten uz kauciju 4. oktobra.

Posle njegovog puštanja na slobodu, Hadžipur je objavio Instagram stori u kom kaže da mu je žao što njegovu pesmu koriste političke grupe van njegove zemlje „u određene svrhe“.

Ne zna se pod kojim okolnostima je objavio ovo poricanje – da li je to uradio pod prisilom ili slobodnom voljom, i da li je snimljeno tokom Hadžipurovog boravka u zatvoru ili posle njegovog puštanja.

Društvene mreže igraju veliku ulogu u pojačavanju iranskih protesta, pružajući Irancima unutar zemlje i van nje platformu za izražavanje osećanja i omogućujući drugima širom sveta da prate šta se dešava u Iranu.

Negin Širagai smatra da one takođe popunjavaju važnu rupu.

„Rani san tvoraca interneta bio je da svaka osoba dobije vlastitu platformu.

„Ono što viđamo u Iranu je da u zemlji gde ljudi nemaju medije, društvene mreže postaju medij za narod.

„One su decentralizovani medij koji omogućuju ljudima da se čuju i vide“, kaže ona.