„To što nismo sposobni da iz loših iskustava iz prošlosti izvučemo pouku i tu cenu plaćamo i plaćamo je veoma skupo i saplićemo se o isti kamen. Umesto da današnja opozicija izvuče ono što nije dobro i ne ponavlja greške koje smo mi napravili, ponašaju se kao da se to nije dogodilo i kao da pojma nemaju, a možda i nemaju“, poručio je istoričar Milan St. Protić, jedan od političara koji su bili na čelu petooktobarskih promena, a prenosi N1.
Govoreći o 5. oktobru, St. Protić je rekao da je Srbija krenula napred, ali da se onda zaustavila i tapkala u mestu 10 godina, kada se suštinski malo toga promenilo.
„I onda je najveći deo građana izgubio poverenje, mnogi su i otišli iz zemlje, pitanje da li su današnji građani isti kao oni 2000. godine ili 1996… Vidimo tapkanje u mestu, nesposobnost da učinimo odlučan korak, kao što se ljudi boje vakcinacije, bojimo se suštinske promene“, objašnjava on.
Napominje da svaka borba protiv autokratije liči jedna na drugu i da dolazi do suočavanja sa istim iskušenjima.
„To je frustrirajuća borba gde pokušavate da se mirnim sredstvima borite protvi vlasti koja poseže za nasilnim sredstvima i držvi sve poluge vlasti. To što nismo sposobni da iz loših iskustava iz prošlosti izvučemo pouku tu cenu plaćamo i plaćamo je veoma skupo i saplićemo se o isti kamen. Umesto da današnja opozicija izvuče ono što nije bilo dobro i ne ponavlja greške koje smo mi napravili, ponašaju se kao da se to nije dogodilo i kao da pojma nemaju, a možda i nemaju“, rekao je istoričar.
Smatra da je 5. oktobar vrhunac procesa koji je počeo 1991, gde se, kako je objasnio, „kombinacijom uličnih protesta i pobede na izborima stiglo do trijumfa“.
„Bio je 9. mart 1991, a onda Vidovdanski sabor i odmah posle u decembru 1992. pobeda u pet centralnih beogradskih opština i nekoliko u srbiji. 1996/97 pobeda u 20 najvećih gradova, pa onda demonstracije. I kad smo se približili 5. oktobru, opozicija je imala iskustvo vlasti u tim gradovima, medije u tim gradovima i ogromno iskustvo uličnih protesta, ali i vršenja vlasti u lokalnim sredinama. Današnja opozicija bi trebalo da ima iskustvo koje mi nismo. Pravog iskustva nismo imali. Očigledno oni nisu bili pravi opozicionari. Ovi današnji više vole da budu vlast nego opozciija, jer su prvo bili vlast i došli su bez opozicionog iskustva, nisu vodili proteste, nisu ulazili u narod. Mi smo tad bili građani kao svi drugi, ni po čemu se nismo razdvajali. Nije nam do vlasti ni bilo stalo, posle smo se pokvarili. Ali su nas ipak nosili ideali, želeli smo da zemlja bude demokratska, najveće dostignuće je da je Srbija bila demokratska zemlja, pa su ovi vlastodršci mogli da dođu na vlast na izborima“, rekao je Milan St. Protić.
Današnjoj opoziciji zamera da nema dovoljno revolucionarnog duha, jer, navodi, drugačije ne može protiv autokratskog režima.
„Vidimo kakvi su izbori, ovi će da budu još gori, ako pristanete na takve uslove kakvu poruku šaljete svojim glasačima i režimu, da vam je stalo da učestvujute da dobijete apanažu i neke pare da izdržavate stranku. U Miloševićevo doba nije bilo finansijske podrške za stranke koje učestvuju u političkom životu. Te ljude koji su vodili gradove nosio je opozicioni revolucionarni idealizam, nije to bilo ostvarenje ambicija da Živković bude predsednik Opštine Niš, hteli smo da srušimo režim i menjamo Srbiju“, objašnjava on.
Na pitanje da li današnja opozicija ima prednost u odnosu na vlast, Protić kaže da bi neki trebalo da imaju intelektualnu prednost, ali da je nedovoljno upotrebljavaju.
„Ne deluju kao intelektualci i ne imponuju narodu kao ljudi čije znanje i karijere nezavisno od politike moraju da izazivaju poštovanje. Neki su takav potencijal imali, ali su ga se odrekli i pretvorili se u profane političare“, kaže.
Da li opozicija treba da se „bori“ u jednoj ili dve kolone – Milan St. Protić je podsetio da je DOS bio „dobar da obori Miloševića, ali nije bio dobar da menja Srbiju“.
„Ja bih izvukao pouku, da bi opozicija trebalo da se okupi oko pet tačaka koje nisu sporne, šta će da urade kada dođu na vlast, a posle toga opet na izbore pa nek svako sprovede svoj program. Ako se svi slažu proitv ugovora za Rio Tinto zar to ne bi mogla da bude jedna tačka, onda bi to bila programska koalicija gde bi svako ideološke stavke stavio sa strane, a okupili se oko onoga što je zajedničko i suprotstavili se režimu“, naveo je St. Protić.
Tagovi
