Američka savezna država Nju Džersi, na obali Atlantskog okeana, pokušava da se s klimatskim promenama izbori, polako, postepenom evakuacijom stanovništva „kao usporeni film“, ali stabilnim tempom i promišljeno.
Stanovnici priobalja sa suzama u očima okreću glavu dok kuće u kojima su živeli pola veka i duže, građevinari ruše, na šta su pristali i za kuće dobili državno obeštećenje.
Država je otkupila i srušila 145 kuća od 2013. u gradu Vudbridžu, a osam je srušeno samo ovog meseca. Desetine kuća su označene za rušenje narednih meseci, prenosi B92.
To je deo napora za držanje koraka s promenama koje donosi globalno zagrevanje i otopljavanje klime. Predviđa se da će u tom gradu sa više od 100.000 stanovnika, neke četvrti daleko od okeana, u živahnom ali nižem delu, tik uz prometni auto-put „Nju Džersi trnpajk“ biti delimično ili potpuno pod vodom u narednim decenijama jer se i na obali Nju Džersija, kao i širom sveta, diže nivoa okeana i voda polako ide ka untrašnjosti.
Državni otkup nekretnina podložnih poplavama postao je stvarnost u mnogim, ne samo priobalnim saveznim državama SAD. Njujork, Teksas, Luizijana, Indijana, Viskonsin, Ajova, Severna Dakota i druge imaju takve programe.
„Superoluja Sendi“ je 2012. godine žiteljima niza gradova Nju Džersija, kao što je Vudbridž, pokazala kako izgleda opasnost od rastućih voda. Cilj državnog programa otkupa, „Plavi hektari“, je dvostruk: ukloniti ljude i imovinu od opasnosti od budućih poplava, i time ispražnjeno zemljište upotrebiti kao „tampon“ ili „sunđer“ koji bi trebalo da pomogne upijanje vode prilikom poplava.
„Obično kada pomislimo na katastrofu, mislimo na neku veoma jaku oluju ili divlji požar, na nešto što se događa naglo i brzo“, rekla je biološkinja Univerziteta Rutgers, Bruk Maslo.
„I klimatske promene su katastrofa, ali se događaju usporeno“, rekla je ona. Maslo učestvuje u povezivanju plastičnih cevi za drenažu koje štite i pomažu negu sadnica drveća u području gde su pre samo nekoliko godina bili nizovi placeva s kućama u kojima se decenijama živelo.
Pošto su te kuće srušene, ona je smislila da se u tom područje odneguje „protivpoplavna šuma“ izdržljivog lokalnog autohtonog, drveća, grmlja i trave.
„Ideja je pre svega ono što je najvažnije: premestiti ljude na viši teren, kako bi se zaštitili zdravlje i bezbednost“, rekla je ona i istakla da su radovi u kojima i sama učestvuje, „drugi deo procesa da bi se obezbedile preostale kuće“ od podizanja nivoa okeana i drugih nadzemnih i podzemnih voda.
Program „Plavi hektari“ je do sada pripremio novac za kupovinu 1.156 nekretnina širom države Nju Džersi. Date su ponude za skoro 1.000 kuća, zaključene ponude za više od 700, a srušeno je više od 640 u područjima potencijalno ugroženim poplavama širom Nju Džersija, rekao je Lari Hajna, portparol službe te države za zaštitu životne sredine.
Ali, nijedan otkup nije obavljen duž same obale Atlantskog okeana, gde je šteta od oluje „Sendi“ bila katastrofalna. Razlog je jednostavan: Tu je vrednost zemljišta jednostavno previše visoka i do sada se nijedan vlasnik nije prijavio za program otkupa, koji je „strogo dobrovoljan“.
Među kućama ograđenim pred rušenje visokim ogradama, ima kuća na kojima su ovih dana s ljubavlju postavljeni svetleći božićni ukrasi – tu su oni koji ne žele da prodaju. Država je Džefu Kolganu (66) dala ponudu u okviru „Plavih hektara“ za otkup kuće u kojoj 25 godina živi sa suprugom. Ali on je odlučio da ne prihvati otkup.
„Ne mogu sada da brinem zbog 2050. godine!“, rekao je Kolgan u svom dvorištu u kojem se jasno čuje kako mašine ruše obližnju kuću u istom redu gde je i njegova i dodao: „Tužno je gledati kako kuće nestaju“.
Johana Larsen (73), u kući jedan blok dalje živi 50 godina. Otkupljeno je nekoliko kuća preko puta njene, i uskoro će biti srušene. „Kada ih sruše, ne znam šta će posle biti, dokle će voda stići na ovu stranu jer mislim da su te kuće tamo verovatno zaustavile mnogo vode koja je išla na našu stranu“, rekla je dok se odmara od skupljanja lišća u svom dvorištu.
Maslo, biološkinja Univerziteta Rutgers, ima širu perspektivu o tome šta se u stvari radi u tom delu grada: „To smo nazvaili ‘povlačenje od obale’. Kao i svi ljudi, ni mi, Amerikanci, ne volimo reč ‘povlačenje’, ona skoro sugeriše poraz. Ali moramo da shvatimo da klimatske promene zahtevaju i od nas prilagođavanje“.
Tagovi
