„Koaliciona teorija stvaranja i održavanja vlada ima dva ključna pravila. Prvo, da vlade čine njihovo stalno jezgro i ministri prolaznici koji igraju samo jedno leto, odnosno mandat. Ljudi iz jezgra se često sele iz ministarstva u ministarstvo i uzajamno rotiraju, što je u velikoj meri naša specifičnost.
Drugo, da se sa stanovišta svoje važnosti pozicije različito rangiraju. Najviše se vrednuju pozicije premijera i zamenika, odnosno užeg kabineta. Naredni rang čine ministarstva sile i ministarstva visoke medijske pažnje poput ministarstva finansija. Na kraju dolaze ‘obični’ ministri“, kaže Stojiljković.
Ta prva Vučićeva faza – ko se još seća kako je Milici Delević nudio mesto u vladi – bila je uslovljena i finansijskom krizom, pa su se eksperti rotirali u ekonomskim i finansijskim ministarstvima, a kada je kriza prošla, došao je red na ljude od poverenja.
S vremenom se iskristalisalo nekoliko krugova ljudi u vlasti.
„Prvi krug čine pouzdani prijatelji i ’saborci’ koji se rotiraju i drže osetljive resore iako za njih nemaju nikakve posebne kompetencije, poput Vulina i Gašića. Krugu pouzdanih ali kompetentnih pripadaju čuvari pečata i tajni trezora poput Siniše Malog.
Drugi krug čine ličnosti sa sopstvenim profesionalnim kredibilitetom koje se u vladama održe i duže ako to njihova ambicija, ali i saradljivost i uklopljivost omoguće. Primer je Dana Grujičić, kao i ‘nekada davno’ Darija Kisić. U trećem krugu su svi ostali, prevashodno lojalni i zahvalni“, kaže Stojiljković.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
