Misija Chandrayaan-3 Indijske organizacija za svemirska istraživanja (ISRO) zabeležila je prve podatke, a jedan od njih je taj da je temperatura na površini Meseca znatno viša nego što se očekivalo, pružajući revolucionarne podatke za naučna istraživanja. Zbog odsustva atmosfere, mesečeva površina doživljava ekstremne temperaturne fluktuacije.
Kao značajno dostignuće za indijsku svemirsku agenciju, prikupila je revolucionarne naučne podatke iz prethodno nepoznatog južnog polarnog regiona Meseca.
Termalna sonda Vikram landera uspešno je dokumentovala temperaturne fluktuacije na površini Meseca, pokrivajući njen gornji sloj, neposrednu blizinu i dublje slojeve.
Indijska organizacija za svemirska istraživanja (ISRO) objasnila je da inicijativa ChaSTE (Chandra’s Surface Thermophysical Experiment) ima za cilj da otkrije termičku dinamiku površine Meseca procenom temperaturnih profila lunarnog gornjeg sloja tla u blizini pola.
“Rover ima temperaturnu sondu opremljenu mehanizmom kontrolisanog prodiranja koji može dosegnuti dubinu od 10 cm ispod površine. Sonda je opremljena sa 10 pojedinačnih temperaturnih senzora”, dodaje se iz agencije.
Zbog odsustva atmosfere, mesečeva površina doživljava ekstremne temperaturne fluktuacije. ISRO je prikazao ove varijacije kroz grafički prikaz.
“Predstavljeni grafikon ilustruje temperaturne varijacije mesečeve površine/bliske površine na različitim dubinama, a zabeleženo je tokom prodora sonde. Ovo je prvi takav profil za južni pol Meseca. Detaljna zapažanja su u toku”, saopštili su iz ISRO-a.
Prema naučniku ISRO-a BHM Darukeša, zabeležena temperatura bila je neočekivano viša nego što se prvobitno očekivalo. “Verovali smo da bi temperatura mogla biti negde oko 20-30 stepeni Celzijusa na površini, ali je ona 70 stepeni”, rekao je on za PTI, pozivajući se na grafikon.
Ministar nauke Jitendra Sing izjavio je da se očekuje da će misija Chandrayaan-3 pružiti podatke o atmosferi Meseca, sastavu tla i mineralima. Ove informacije bi potencijalno mogle predstavljati revolucionarni doprinos globalnoj naučnoj zajednici, verovatno prvi takve vrste.
„Mala gustina i visoka toplotna izolacija regolita (mesečevog sloja stena) povećava njegov potencijal kao osnovnog gradivnog elementa za buduća staništa, dok je procena širokog raspona temperaturnih varijacija ključna za preživljavanje“, dodao je ministar.
Ispitivanje termofizičkih karakteristika Meseca
ChaSTE, ključni uređaj integrisan u Vikram Lander, opremljen je sa 10 preciznih termalnih senzora. Ovi senzori su dizajnirani da prodru u lunarni gornji sloj tla i analiziraju fluktuacije temperature. Ovo označava inauguralni poduhvat usmeren na ispitivanje termofizičkih karakteristika najvišeg sloja od 10cm na mesečevoj površini.
Površina Meseca doživljava značajne temperaturne fluktuacije tokom svog dnevnog i noćnog ciklusa. Minimalne temperature padaju na manje od 100 stepeni Celzijusa tokom lunarnih noći, dok maksimalne temperature prelaze 100 stepeni Celzijusa oko podneva.
Mesečev gornji sloj, koji se proteže oko 5-20 metara u dubinu, okarakterizovan je kao porozan. Očekuje se da će ovaj sastav poslužiti kao efikasan izolator, prenosi N1.
U kombinaciji sa odsustvom atmosfere, predviđa se da će ova izolacija dovesti do značajnih temperaturnih varijacija između najgornjeg sloja i unutrašnjosti regolita.
Podsetimo, 23. avgusta, Vikram lander je uspešno sleteo, čime je Indija postala jedina nacija koja je uspela da sleti na Mesec u južnoj polarnoj regiji.
Kako piše livemint, Chandrayaan-3 je ispunio dva od svoja tri osnovna cilja: blago sletanje i omogućavanje rovera da se kreće po površini Meseca. Treći cilj, koji podrazumeva sprovođenje naučnih eksperimenata direktno na licu mesta, trenutno je u toku, kako je u subotu objavio ISRO.