Zagađenje mikroplastikom je prvi put otkriveno u ljudskoj krvi, a naučnici su pronašli sitne čestice kod skoro 80 odsto testiranih ljudi.
Otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima. Uticaj na zdravlje je još nepoznat, piše Gardijan.
Istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice zagađenja vazduha ulaze u telo i izazivaju milione ranih smrti godišnje.
Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Ljudi su već znali da konzumiraju sitne čestice hranom i vodom, kao i da ih udišu, a pronađene su i u izmetu beba i odraslih.
Naučnici su analizirali uzorke krvi od 22 anonimna davaoca, svih zdravih odraslih osoba, i našli su plastične čestice kod 17. Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi u flašama za piće, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.
„Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera – to je revolucionarni rezultat. Ali moramo da proširimo istraživanje i povećamo veličinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd.“, rekao je profesor Dik Vetak, ekotoksikolog na Vrije Univerzitetu Amsterdam u Holandiji.
Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku, rekao je on.
„Svakako je razumno biti zabrinut. Čestice su tu i prenose se po celom telu“, rekao je Vetak za Gardijan. i dodao da je prethodni rad pokazao da je mikroplastika 10 puta veća u fecesu beba u poređenju sa odraslima i da bebe hranjene plastičnim flašama gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.
„Takođe generalno znamo da su bebe i mala deca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama“, rekao je on. „To me mnogo brine.“
Novo istraživanje je objavljeno u časopisu „Environment International“ i prilagodilo je postojeće tehnike za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 mm.
Neki od uzoraka krvi sadržali su dve ili tri vrste plastike. Tim je koristio čelične igle za špriceve i staklene cevi da bi izbegao kontaminaciju i testirao pozadinske nivoe mikroplastike koristeći prazne uzorke.
Vetak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi.
„Ali ovo je pionirska studija“, rekao je on, a sada je potrebno više posla. Rekao je da razlike mogu odražavati kratkoročno izlaganje pre uzimanja uzoraka krvi, kao što je pijenje iz šolje za kafu obloženo plastikom ili nošenje plastične maske za lice.
„Veliko pitanje je šta se dešava u našem telu? Da li se čestice zadržavaju u telu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru? I da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli da saznamo“, izjavio je on.
Novo istraživanje je finansirala Holandska nacionalna organizacija za istraživanje i razvoj zdravlja i „Common Seas“, socijalno preduzeće koje radi na smanjenju zagađenja plastikom.
„Proizvodnja plastike će se udvostručiti do 2040. godine. Imamo pravo da znamo šta sva ova plastika radi našim telima. ‘Common Seas’, zajedno sa više od 80 nevladinih organizacija, naučnika i poslanika, traže od vlade Velike Britanije da izdvoji 15 miliona funti za istraživanje uticaja plastike na ljudsko zdravlje. EU već finansira istraživanja o uticaju mikroplastike na fetuse i bebe, kao i na imuni sistem.“, rekla je Džo Rojl, osnivač dobrotvorne organizacije „Common Seas“.
Nedavno istraživanje je pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i ograničiti njihovu sposobnost da transportuju kiseonik. Čestice su pronađene i u placentama trudnica, a kod trudnih pacova brzo prolaze kroz pluća u srca, mozak i druge organe fetusa.
„Detaljnije istraživanje o tome kako ‘mikro’ i ‘nano’ plastika utiče na strukture i procese ljudskog tela, te da li i kako mogu transformirati ćelije i indukuju karcinogenezu, hitno je potrebna, posebno u svetlu eksponencijalnog povećanja proizvodnje plastike. Problem je svakim danom sve hitniji”, pokazuje nedavno objavljeni rad koautora Vetaka na temu procene rizika od dobijanja kancera.
Tagovi
