Spomenik Stefanu Nemanji izazvao je oštre društvene podele i žestoka neslaganja, nekulturne rasprave kulturnih radnika i slepo držanje za ideologiju onih koji za sebe tvrde da su dalekovidi. U pitanje je dovedeno da li Stefan Nemanja zaslužuje spomenik. Zatim i da li ga zaslužuje u Beogradu. Pa onda zašto je odabran baš plato ispred blaženopočivše Železničke stanice? Ta su pitanja – i mnoga druga koja uz njih idu – podelila javnost, tako da se u kakofoniji preskače jedno važnije pitanje.
Slično je bilo i kada je postavljen Nikola Tesla nadomak aerodroma koji je dobio njegovo ime, kada je Tašmajdan dobio spomenik utemeljivaču nezavisnog Azerbejdžana Hejdaru Alijevu, kada je stanovnik Beograda postao bronzani kazahstanski pesnik Žambil Žabajev, ali i kada je Gagarin, kako se tada govorilo, krahirao na Novom Beogradu.
Imamo li mi uopšte spomeničku kulturu, njene svetle primere i koji je zapravo najbolji spomenik u Srbiji? Šta nam je ostavio Meštrović a šta komunisti? Gde se tu uklapaju moderni spomenici? Kako je nastao i umalo nestao „Pobednik“? U čemu je lepota i značaj Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu?
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. septembra.
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
