Dan kada se obeležava 101. godišnjica od proglašavanja primirja i okončanja borbi u Prvom svetskom ratu, povod je da se podsetimo velikog srpskog herojstva u Velikom ratu.
Međutim, postoje i onaj drugi pogled na Veliki rat, tragični pogled na rat u kom je jedan narod „izgubio trećinu svog stanovništva“.
Pisac Dobrica Ćosić je u svom poslednjem intervjuu koji je dao za Nedeljnik, između ostalog govorio o tom važnom istorijskom događaju koji je nazvao „tragičnim porazom srpskog naroda.“
On je tada istakao da Veliki rat nije bilo moguće sprečiti zbog „građanskog i nacionalnog ponosa“ koji se osećao u Srbiji.
„Tada nije postojalo u Srbiji čoveka koji je bio spreman da pusti austrijsku policiju da vrši istragu u Srbiji. Osećanje suvereniteta i građanski i nacionalni ponos bili su toliko jaki da nije bilo tog političara koji bi se usudio da prihvati intervenciju austrougarske policije u Srbiji. Naravno, naknadno imamo jedan vek od tog doba, možemo da govorimo kritički da li je to bilo ispravno. Ja sam pisao roman „Vreme smrti“ kao epopeju o tragičnom porazu. I to je bila moja percepcija tog rata“, govorio je Ćosić.
On je konture poraza video u broju žrtava, u izgledu zemlje nakon što su borbe završene i isticao je da „to nije trebalo da se slavi kao pobeda“.
„Ishode Prvog svetskog rata vidim i kao veliki poraz, jer smo mi biološki upropašćeni tim ratom. Ako u jednom ratu izgubimo 60 odsto muškaraca, kao što se nama desilo, ako se jedna zemlja tako razori i opljačka kao Srbija, onda taj rat ne može da se slavi – kako se to danas slavi – samo kao pobeda. U njemu su, naravno, bili brojni herojski činovi, herojska dela i neizmerne žrtve koje su ušle u korpus naše nacionalne misli i ponosa. Bilo je neshvatljivo mnogo herojstva, trpnje, nacionalne solidarnosti, ljudske solidarnosti… Mi smo danas u teškoj depresiji, pa nam svaki događaj koji je hrabar, koji je častan, znači mnogo… Međutim… Sam put u Albaniju je čin koji smatram tragičnim. U tome sam pristalica Mišićeve ideje koji nije bio za povlačenje preko Albanije već za efikasan kontranapad na Austrijance. Ne znam šta bi bilo da je Vrhovna komanda poslušala njegov predlog, ali sam tada, kao pisac, u duši bio na njegovoj strani. Spasenje u Albaniji – i nije bilo baš spasenje…“
Ćosić je govorio o tome da Srbija nema „ni biološki ni politički potencijal“ za neke nove ratove, a da sećanja na stare ne bi trebalo da revidira.
„Reviziju Prvog svetskog rata i istorije, što je paradoksalno, vrše naši tadašnji saveznici Englezi i Amerikanci. I razume se, žele da prikažu Gavrila Principa kao teroristu, a iz toga nije teško zaključiti ko je glavni krivac za početak rata. Međutim, nije jedan Gavrilo. Bilo je mnogo Srba koji su bili spremni da učine to što je učinio Gavrilo Princip. Mi nemamo potrebe da sledimo politiku revizije. Nikako. Protiv sam promena mišljenja o karakteru Prvog svetskog rata, pre svega zbog ideološke motivacije tog procesa. Danas se može govoriti i drukčije no što mi sada govorimo, ali ja mislim da je najispravnije govoriti o tom činu kao oslobodilačkom i revolucionarnom“, objašnjavao je Ćosić.
Tagovi
I tako to
Apropo, i Vladimir Putin reče za Lenjina, da je stavio atomsku bombu u temelju svoga doma... pa nastavio dalje u obnovi istoga, izgleda dosta uspešno.
vivident
Pa bolje neka oni istrazuju nego da se izgubi pola populacije zbog nekog ponosa. Nego,znalo se da su srbi i Srbija organizovali atentat,pa se vuklo navodno na ponos.
miroslav
Lako je sad govoriti. mada veca steta Srbiji je naneta osnivanjem Kraljevine SHS, ali ne treba zaboraviti da je referendum u Srbiji pokazao zelju da se tako nesto napravi (jedva preko polovine je bilo glasova "za"). Ovaj dogadjaj je prethodnica ustasama, jasenovcu i ratovima devedesetih. Tako da smo sami sebi za sve krivi. Ali se prave posledice ne vide odmah, nego evo, sada. A sad, ponavljam, je lako govoriti kako je trebalo.
Milan
Koje primirje Njemačka , Austrougarska ko gubitnik potpisala primirje mi nemamo ništa sa tim POBEDA Srbije mi Slavimo Pobedu bre ljudi šta je vama