Knez Miloš je 29. jula 1833. imenovao ortaka Mišu Anastasijevića „dunavskim kapetanom“ i dozvolio mu arbitražu, nadzor i održavanje trgovine na Dunavu od Golupca do ušća Timoka. A 1835. godine Anastasijević je Milošu predložio, a ovaj prihvatio, da vladi u Vlaškoj daju zajam od 300.000 dukata i da kao „kolateral“ uzmu državnu zemlju od koje bi godišnje imali dobit od 45.000 dukata i s tim kapitalom dalje kupovali zemlju po Vlaškoj. Pored ovog posla Miloš se 1836. godine u ortakluku s Anastasijevićem upustio i u trgovinu solju u Vlaškoj. Uz Miloševu saglasnost i interes, i sa činom kapetana, Miša Anastasijević postao je poslovni čovek koji je u potpunosti kontrolisao najunosniju trgovinu Dunavom – izvoz stoke u Austriju i uvoz soli iz Vlaške. Godinu dana pre nego što je knez napustio Srbiju, Anastasijević je 1838. godine izravnao račune s Obrenovićem.

Nije to jedina sličnost današnje i Srbije iz 19. i prvih decenija 20. veka. Zanimljive i poučne paralele mogu se povući i u još nekim oblastima: uticaj države na razvoj pojedinih privrednih oblasti, izgradnja i finansiranje infrastrukture, industrijalizacija, privlačenje stranog kapitala, davanje koncesija, blagotvorni uticaj liberalizacije na ekonomski rast odnosno maligni uticaj zatvorenog društva na privrednu stagnaciju.

https://www.nstore.rs/product/nedeljnik-pretplata-na-elektronsko-izdanje-za-inostranstvo/

Kapetan Miša Anastasijević bio je među prvim izdancima nove biznis klase nastale posle Prvog srpskog ustanka koja je podsticala (naravno, uslovno rečeno) privredni polet. Poslovni ljudi (najpre trgovci – Trkići, Čarkadžići, Bajići, Milovanovići, Naumovići, Hadži-Toma i Milutinovići) postojali su u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Zemunu i Beogradu i pre 1804. godine. Ali u drugoj polovini 19. veka i naročito od sticanja nezavisnosti (1878. godine) u zaostaloj ruralnoj Srbiji počinju da se razvijaju privredne aktivnosti, najpre trgovina a zatim i pojedine industrije. Tako se formira mali ali (za ondašnje prilike) vrlo bogat sloj poslovnih ljudi, koji će presudno uticati na društveno-ekonomski razvoj države.

Velika istorijsko-ekonomska analiza Miše Brkića objavljena je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 20. maja

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Naslovna strana novog broja Nedeljnika

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.