Prvi telefonski poziv u Srbiji obavljen je 14. marta 1883. godine, a lokacija je bila zgrada u kojoj je bila kafana „Tri lista duvana“, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša.
Telefon je u Beograd doneo Panta Mihajlović.
Jednom prilikom je posetio tadašnjeg ministra vojske Tešu Nikolića, čiji se kabinet nalazio iznad kafane „Tri lista duvana“ i predložio mu da „instališe“ telefon za vojne potrebe. Ministar ga je pažljivo saslušao, pa ga je poveo do prozora i pokazao mu u dvorištu tri konjanika.
„Pa šta će meni onda taj tvoj telefon, kad ovi moji momci mogu za tri minuta da stignu do grada i jave šta treba? Man’ se ti ćorava posla…“
Mihajlović je bio uporan, pa se sa pukovnikom Kostom Radosavljevićem dogovorio da na svoju ruku postavi telefonsku liniju od vojnog odeljenja do žandarmerijske stanice na Paliluli.
Ukazom od 27. novembra 1882. dobio je „povlasticu“ za podizanje telefonskih stanica u Beogradu, odnosno u Srbiji. Preko oglasa u listu „Videlo“ pozvao je „zainteresovane da se prijave upisa radi“.
Razočaran neuspehom odlazi u Ameriku, ali sada ni tamo nije mogao dugo da ostane, pa se vraća u Srbiju 1885. godine. Penzionisan je posle Velikog rata 1919. godine. Preminuo je 1932. godine. Legenda kaže da nikada nije imao dovoljnu platu ili kasnije penziju da bi mogao sebi da priušti da kupi telefonski aparat…
