Novi finski predsednik Aleksandar Stub, zadobio je poverenje građana, pre svega obećanjem da će Finskoj obezbediti novu i snažniju ulogu u NATO. Mađutim, izjave koje ovih dana daje bivši američki predsednik Donald Tramp, podrivaju ne samo budućnost NATO alijanse, već i ostvarivost obećanja koje je Stub svojoj naciji dao.
Stub se školovao u Sjedinjenim Državama i duboko je proamerički orijentisan. Kao takav, deluje potpuno spremno da povede naciju u jače transatlantsko partnerstvo, ali i da redefiniše ulogu Finske u globalnom poretku, kao novopečena članica NATO, piše The New York Times.
Međutim, on na dužnost stupa baš u trenutku kada su američka politika i onaj „trajni poredak“ koji je Evropi obećala izuzetno klimavi.
Stub i njegov suparnik iz drugog izbornog kruga, suptilno su se nadmetali u predizbornoj kampanji, ali su obojica imali iste stavove po jednom pitanju – proNATO i antiruska politika.
Nije prošlo dugo, a Donald Tramp je već zapretio: „Ako budem ponovo izabran, dozvoliću Rusiji da radi šta god hoće protiv NATO saveznika koji ne doprinose dovoljno kolektivnoj odbrani“.
Finska je sićušna nordijska nacija od 5,6 miliona stanovnika. Decenijama je vodila politiku nesvrstanosti, ali je svoj diskurs promenila u aktuelnim okolnostima. Finska je NATO članica koja ima najdužu granicu sa Rusijom. A baš danas, stručnjaci upozoravaju da bi sukob Alijanse sa Rusijom mogao dugo da potraje.
Trampovi komentari podsetili su evropske zemlje da u trenutku ruske invazije na Ukrajinu nikako nije pametno oslanjati se na Vašington. Dakle, nikako ne bi bilo sigurno opkladiti se na stabilnost Amerike.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, izjavio je da „svaka sugestija da saveznici neće braniti jedni druge, podriva bezbednost Alijanse, uključujući i bezbednost samih SAD, i tako dovodi američke i evropske vojnike u veliku opasnost“.
Ipak, Stub je ostao smiren. Trampove komentare je pripisao vatrenoj retorici koja inače vlada uoči američke predizborne kampanje,
„U Finskoj je predizborna kampanja bila daleko mirnija, sa dosta kosenzusa. To je zato što je za nas spoljna politika egzistencijalno pitanje“, rekao je Stub.
Umesto toga, pozvao je Fince da Trampove uznemirujuće komentare shvate kao još jedan podsetnik da Evropa, koja se sada suočava sa najvećim kopnenim ratom od Drugog svetskog rata, mora ozbiljno da shvati sopstvenu odbranu, ne računajući na Vašington.
Dodao je da Evropa treba više da se oslanja na sebe.
„Ceo evropski bezbednosni poredak je narušen zbog ruske agresije i njenog napada na Ukrajinu. Evropski lideri moraju da daju svoj doprinos NATO-u. Finska će to nastaviti da radi. Mi pružamo bezbednost, a ne koristimo je.”
Finska ima dugu istoriju ratovanja sa svojim istočnim susedom, a upravo su Finci ti koji su skovali termin „Molotovljev koktel“, tokom zimskog rata sa Rusijom 1939. godine.
Kako živi u ruskoj senci, Finska već dugo ima regrutnu vojsku, a na odbranu troši više od 2 odsto svog BDP-a.
Stub je političar desnog centra, a bitna referenca u njegovoj karijeri jeste to što je ranije bio finski premijer. Posle završenih studija golfa na Univerzitetu Furman u Južnoj Karolini, prebacio se na međunarodne odnose i postao akademik.
U međunarodnu politiku ušao je 2004. godine, kada je kao kandidat Finske koalicione partije izabran u Evropski parlament. U aprilu 2008. imenovan je za ministra spoljnih poslova. Četiri meseca kasnije, upravljao je finskim odgovorom na rusku invaziju na Gruziju 2008. godine.
Međutim, kao glavni razlog zbog kojeg se kandidovao na ovogodišnje izbore, Stub navodi rusku invaziju na Ukrajinu. Rusija je tim potezom podstakla Finsku i Švedsku da uđu u NATO, ali i da redefinišu svoje uloge na svetskoj političkoj sceni.
Iako Finska ima parlamentarni sistem, njen predsednik je odgovoran za spoljnu politiku i deluje kao vrhovni komandant vojske.
„Stub očigledno ima velike ambicije po pitanju uvećanja uloge predsednika Finske u međunarodnim poslovima“, zaključuje Juhana Aunesluoma, politička analitičarka sa Univerziteta u Helsinkiju.
Tagovi
