Sedeli u kafani Srbin, Bosanac i Hrvat i nikad niko nije pobedio. Osim Jugoslavije, u svakom sportu. Ona zemlja koja se u krvi rasturila u paramparčad, ali bi „sad da nas sastave“ osvojila svaku zlatnu medalju i sa prvog mesta na postolju gledala konkurenciju, uz još uvek nedefinisanu himnu.
I pre nego što neko stigne da se usprotivi, već se na salveti ispisuju olimpijske medalje, podvlače se crte, poredi se zbir odličja a onda sledi klimoglav neverice – šta su nam uradili.
Gotovo da nema kafanskog razgovora – a to se posebno pojačava u doba praznika i velikih takmičenja – u kojem se ne potegne „alternativna sportska istorija“, ona u kojoj bi se „zajedničkim snagama“, samo da Jugoslavija nije propala, lagano pobedio „Drim tim“, a u fudbalu osvojilo Evropsko prvenstvo 1992. i minimum još jedno veliko takmičenje.
Nedeljnik je pozvao tri sportska novinara iz tri zemlje sa pitanjem: a zašto, u stvarnosti, ne bi bilo tako?
Ceo tekst o tome zašto Jugoslavija ne bi uradila sve ono što bismo i u kafani i van nje voleli i zamislili, možete pročitati u novogodišnjem broju Nedeljnika koji je na kioscima od 26. decembra.
Tagovi
