Američka i svetska javnost su u sredu na prvom javnom saslušanju o opozivu Trampa dobile uvid u žestoke sukobe demokrata i republikanaca. Dok jedni tvrde da je predsednik zloupotrebio ovlašćenje i podrio demokratske principe, drugi žestoko brane šefa Bele kuće odbacujući navode svedoka kao glasine.
Na prvom javnom saslušanju u okviru procedure za opoziv američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) demokrate i republikanci su pokušali da nametnu suprotne narative, ali se pojavio novi detalj koji bi mogao značajno uticati na dalji tok rasprava o tome da li je predsednik zarad lične političke koristi zloupotrebio moć u politici prema Ukrajini, pišu svetski mediji.
Prvo javno saslušanju za opoziv predsednika pružilo je uvid u epski sukob Trampa i demokrata koji je ubačen u višu brzinu na manje od godinu dana od predsedničkih izbora, ukazuje Njujork tajms i ocenjuje da je novo svedočenje približilo Trampa naporima da se pritisne Ukrajina da se istraži njegov mogući rival na izborima Džo Bajden, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Na saslušanju u Kongresu otpravnik poslova SAD u Ukrajini Vilijam Tejlor i viši zvaničnik Stejt departmenta Džordž Kent izneli su, kako navodi Njujork tajms, priču o odlučivanju u spoljnoj polici izobličenu predsednikovim političkim osvetama u čijem je središtu Ukrajina.
Samo prisustvo Tejlora i Kenta pred istražiteljima, dodaje list, izuzetno je u analima moderne američke istorije – dvojica aktivnih američkih diplomata pod zakletvom su svedočila protiv predsednika, prkoseći naredbama Stejt departmenta i Bele kuće.
Demokrate su nastojale da predstave svoj slučaj duboko podeljenoj naciji da je Tramp doveo u opasnost integritet izbora 2020. zadržavanjem bezbednosne pomoći Ukrajini kako bi izvukao političku prednost za svoju kampanju za reizbor.
S druge strane, Trampovi republikanci su žestoko kritikovali proces kao nepravičan i nelegitiman, odbacujući Tejora i Kenta – koji zajedno imaju 70 godina iskustva kao javni službenici pod predsednicima iz obe stranke – kao „ispolitizovane birokrate“ koje ne mogu ponuditi ništa osim glasina i nagađanja. Republikanci takođe tvrde da je Trampovo interesovanje za borbu protiv korupcije u Ukrajini legitimno.
Iako je Tramp odbacio saslušanje kao „lov na veštice“ i „podvalu“ za koju je isuviše zauzet da bi je gledao, čitav dan je na Tviteru prosleđivao komentare saveznika koji su ga branili, ukazuje Njujork tajms i dodaje da su republikanci na društvenim mrežama ismevali svedoke kao tračare bez informacija iz prve ruke.
U narednih 10 dana, demokrate se nadaju da će izložiti slučaj koji će dobiti pažnju javnosti i ubediti većinu Amerikanaca da su Trampovi postupci vredni najveće ustavne kazne – mogućeg uklanjanja s položaja, ali da li istraga ima ikakve šanse da probije intenzivnu stranačku polarizaciju u društvu ostaje centralno pitanje i za demokrate i Trampa, ističe Njujork tajms.
Tokom višečasovnog javnog saslušanja su većinom iznošene relativno poznate stvari iz prethodne faze procesa za opoziv, dok otpravnik poslova SAD u Ukrajini Tejlor nije otkrio da je jedan od njegovih pomoćnika prisustvovao telefonskom razgovoru ambasadora SAD u EU Gordona Sondlanda s Trampom, čuvši kako se predsednik raspituje o „istragama“, ukazuje BBC.
Sondland je, prema rečima otpravnika poslova u Ukrajini, u razgovoru odgovorio Trampu da Ukrajina napreduje po tom pitanju, a potom je Tejlorovom pomoćniku rekao da predsednika više interesuje istraga o Bajdenu i njegovom sinu Hanteru od bilo čega drugo u vezi s Ukrajinom, navodi BBC i ističe da bi to mogao biti značajan preokret u istrazi o opozivu. Tejlor te detalje nije izneo u svom prvom svedočenju iza zatvorenih vrata.
Dosad je bilo dosta navoda o interakciji Sondlanda s Ukrajincima i on sam je posvedočio da je rekao ukrajinskim zvaničnicima da veruje da je američka vojna pomoć verovatno zadržana do otvaranja istraga. Iako postoje izveštaji o Sondlandovoj direktnoj vezi s predsednikom, tek treba da se pojave dokazi koji Trampa direktno povezuju s traženjem usluge za uslugu.
Telefonski razgovor koji je spomenuo Tejlor bi to, međutim, mogao da promeni. Usred saslušanja su najavljeni novi svedoci koji bi trebalo da govore iza zatvorenih vrata i jedan od njih je Tejlorov saradnik Dejvid Holms, koji je, kako BBC ukazuje, navodno onaj koji je načuo razgovor Sondlanda s Trampom.
Ako Sondland, koji treba da svedoči sledeće nedelje, ili Holms potvrde Tejloru izjavu, to bi moglo podriti one koji brane predsednika tvrdnjama da nije bio umešan u aktivnosti „nezvaničnih“ kanala politike prema Ukrajini, kako je to Tejlor rekao, s ciljem da se izvrši pritisak na Ukrajinu da otvori istragu o Bajdenu i njegovom sinu.
Tramp je ranije rekao da jedva da zna Sondlanda, dok je na konferenciji za novinare s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom, posle saslušanja u sredu, rekao da se ne seća spornog razgovora. To nudi mogućnost da Holms ili Sondland iznesu svedočenje koje bi protivrečilo predsedniku, ukazuje BBC uz ocenu da posle najvećeg otkrića javnog saslušanja demokrate imaju razlog da budu zadovoljne, dok predsednikov tim ima nove glavobolje.
Istraga o opozivu se u mnogim pogledima svodi na kontrolisanje narativa, ocenjuje agencija Asošiejtid pres.
Demokrate su u sredu izgleda pokušale da Trampove postupke uokvire kao „mito“ i „iznudu“ umesto da naglašavaju „kvid pro kvo“ slučaj, odnosno uslugu za uslugu. Republikanci su, dodaje AP, izjave svedoka odbacili kao puke „glasine“, tvrdeći da svedoci nemaju znanje iz prve ruke o sumnjivim poslovima o Ukrajini i da nisu direktno razgovarali s Trampom.
Republikanac Džim Džordan je sugerisao da su Tejlorova saznanja u osnovi igra pokvarenih telefona. S druge strane, dodaje AP, demokrate imaju protivargument – Tramp bi mogao da razreši nedoumice oko toga šta se desilo, dozvolom da svedoče ljudi sa znanjem iz prve ruke, kao što su vršilac dužnosti šefa osoblja Bele kuće Mik Malvejni, Trampov lični advokat Rudi Đulijani i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.
Cilj demokrata je bio da saslušanje predstave manje kao stranački pokušaj protiv Trampa, a više kao neophodnu odbranu demokratskih principa na kojima su SAD zasnovane – nije reč o Trampu ili pojedinoj političkoj partiji, već kako funkcioniše vlada SAD, navodi CNN u analizi prvog dana javnog saslušanja u Kongresu.
Republikanci su predstavljali saslušanje kao besmisleno gubljenje vreme, dodaje CNN. „Ovo lažno saslušanje ne samo što je dosadno, već je kolosalno trošenje vremena i novca poreskih obveznika“, navela je portparolka Bele kuće Stefani Grišam na Tviteru, dok je Trampov sin Erik napisao „ovo je užasno dosadno“.
Takav jezik republikanaca nije slučajno izabran, ističe CNN, dodajući da je očigledno da republikanci veruju da je najbolji način da prođu kroz proces opoziva da govore da je to sve dosadno, s detaljima koji skoro nikoga ne zanimaju. To će verovatno funkcionisati kod njihove biračke baze, ali je manje verovatno da će uspeti kod ostatka zemlje, zaključuje CNN.
Dvojica veterana američke diplomatije su iznela uverljivu priču kako je politika SAD prema Ukrajini podrivena i iskvarena kako bi služila Trampovim ličnim političkim interesima, ocenjuje u uredničkom komentaru Vašington post.
Prema rečima Tejlora i Kenta, ističe list, godinama je cilj SAD bio da pomognu Ukrajini u suočavanju s oružanom agresijom Rusije i da se izvrši pritisak za suzbijanje raširene korupcije, ali da se to naglo promenilo ranije ove godine.
U središtu slučaja protiv Trampa su, ocenjuje Vašington post, navodi da je njegova administracija sarađivala s nekim od najkorumpiranijih elemenata u Ukrajini i podrivala odbranu te zemlje dok njeni vojnici ginu, kako bi došla do dokaza o nezakonitom postupanju Bajdena, kao i da je Ukrajina, a ne Rusija, odgovorna za mešanje u predsedničke izbore 2016.
Tramp je želeo da makar stvori utisak da takvi dokazi možda postoje, jer bi sama najava istrage u Ukrajini mogla naškoditi Bajdenu na izborima 2020. a pomoći Trampu, iako iz nje na kraju ništa ne proizađe, ocenjuje Vašington post. Iako su republikanci pokušali da optužbe protiv Bajdena predstave kao kredibilne, jedan od svedoka rekao da nema nikakve osnove za tvrdnje da se Ukrajina mešala u američke izbore niti da je Bajden uradio nešto pogrešno.
Jedan od najciničnijih argumenata republikanaca je, podvlači Vašington post, tvrdnja da svedoci nemaju direktno znanje o Trampovim zahtevima Ukrajini, budući da sam Tramp zabranjuje svojim bliskim saradnicima koji imaju informacije iz prve ruke da svedoče pred Kongresom u okviru postupka za opoziv.
Saslušanje u okviru procesa nije traganje za istinom, već pro forme nameštena produkcija za promovisanje već napravljenih zaključaka, ocenjuje u uredničkom komentaru Volstrit džurnal, dodajući da demokrate pretvaraju proceduru za opoziv u još jedno banalno strančarenje.
Slučaj oko opoziva, posle neuspeha da se pokaže dosluh Trampovog predizbornog štaba s Rusijom ili Trampova opstrukcija pravde, dodaje list, svodi se na Trampove postupke u toku nekoliko nedelja s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Urednički tim Volstrit džurnala navodi da ne brani Trampov razgovor sa Zelenskim ili plan da se uskrati pomoć, ocenjujući da je slanje ličnog advokata da lobira kod ukrajinskih zvaničnika izvan zvaničnih diplomatskih kanala bilo glupo i samodestruktivno.
Sam Đulijani nije ćutao o svojim naporima i većina američke birokratije je čula nešto o tome, dok se bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton tome protivio. Na kraju je vojna pomoć isporučena, dok Zelenski nikada nije pokrenuo istragu o korupciji.
Kao i u većini slučaja s aktuelnom administracijom, Trampovi najgori impulsi su blokirani, ocenjuje list uz konstataciju da je Trampov gambit s Đulijanijem propao usled protivljenja unutar njegove sopstvene vlade.
Demokrate, međutim, tvrde da i pored toga postoji opozivom kažnjiva zloupotreba ovlašćenja, kao kada kriminalci treba da budu procesuirani iako su propali njihovi zločinački planovi. Ali ovde nema zločina i demokrate su odustale od tvrdnji o traženju usluge za uslugu, koje nisu dobro prošle u anketama, pa zato koriste pojmove „iznude“ i „mita“ da bi se sugerisali kriminal, bez navođena specifičnog zakona, ocenjuje Volstrit džurnal.
U zdravijoj političkoj kulturi, demokrate bi epizodu s Ukrajinom iskoristile kao argument protiv Trampovog reizbora, ali su umesto toga potegle „ustavnu bazuku“ s opozivom u političkoj trci da pobede politički kalendar izborne 2020. Na osnovu viđenog u dosadašnjem procesu, zaključuje Volstrit džurnal, demokrate pretvaraju proces za opoziv u rutinsko političko oružje zbog čega bi mogli žaliti budući predsednici iz obe stranke.
Na samo manje od godinu dana od predsedničkih izbora, javna saslušanja nose veliki rizik za obe partije koje se ne mogu nadati sigurnoj nagradi, dok je biračko telo podeljeno i iznureno natezanjima u Vašingtonu, ocenjuje agencija Frans pres.
Ankete pokazuju da za opoziv predsednika postoji mala većina među Amerikancima, ali, kako ističe AFP, takođe pokazuju da Trampova pozamašna glasačka baza, koja mu je donela šokantnu pobedu 2016. godine, odbacuje optužbe.
Sledeće saslušanje je zakazano za petak kada će se u Kongresu pojaviti bivša američka ambasadorka u Ukrajini Mari Jovanovič (Marie Yovanovitch) koju je, po rečima Kenta, smenio Tramp pošto je bila meta „kampanje klevetanja“ koju je vodio Đulijani. Sledeće nedelje će nastupiti još osam svedoka, među kojima je Sondland.
Ako Predstavnički dom, u kojem su demokrate u većini, glasa za impičment, odnosno za podizanje optužnice protiv predsednika, onda će Trampu po tim optužnicama suditi u Senatu, gde republikanci imaju većinu od 53 prema 47, ukazuje AFP.
Istraga za opoziv preti da Tramp bude treći predsednik SAD protiv kojeg će biti izglasan impičment, posle Endrua Džonsona (Andrew Johnson) 1868. i Bila Klintona (Bill Clinton) 1998, ali da bi bio opozvan, to mora potvrditi Senat, što se nije desilo u slučaju Džonsona i Klintona. S druge strane, Ričard Nikson (Richard Nixon) je 1974, posle skandal Votergejt, podneo ostavku pošto je bio suočen s izglednim impičmentom i potonjim opozivom.
Tagovi
