Predsednik Evo Morales, koji je došao na vlast pre duže od decenije na levičarskom talasu što je preplavio Latinsku Ameriku, podneo je ostavku u nedelju.
To je posledica snažnih protesta građana koji su ga optužili za podrivanje demokratije u želji da ostane na vlasti.
Njegova odluka nastupila je svega nekoliko časova nakon što ga je vojska pozvala da odstupi.
Morales je nekada uživao široku podršku, i bio je na vlasti duže od bilo kojeg čelnika u Južnoj Americi. Bio je prvi domorodački predsednik u naciji kojom su dugo vladali potomci Evropljana, a proveo je Boliviju kroz eru ekonomskog rasta i sve manje nejednakosti.
Ali, podrška mu se istopila kada je izmenio zakone države u želji da dobije i četvrti mandat, a potom i kada je insistirao da je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora. Da je došlo do drugog kruga, verovatno bi ga izgubio, smatraju analitičari.
Usledili su višenedeljni protesti, saveznici su mu okrenuli leđa, a potom su isto učinili policija i vojska, koja je stala uz demonstrante.
Njegov početak kraja mogao se nazreti u petak, kada je policija u nekoliko gradova otkazala poslušnost. Rano ujutru u nedelju priznao je da su izbori održani 20. oktobra bili neregularni i obećao nove, ali je potom progovorio i načelnik generalštaba. Istog dana, Moralesa su javno napustili i viđeniji članovi njegove stranke.
Njegov protivkandidat i takođe bivši predsednik Karlos Mesa pozvao je na nove i fer izbore.
Tagovi
