Pudong – 30 godina kasnije

Pre četrdeset godina prvi put sam posetio Njujork i bio zadivljen oblakoderima na Menhetnu. Za nekog ko je rođen u Beogradu, razumljivo je da je bilo teštko shvatljivo gledati svuda oko sebe zgrade sa pedeset ili više spratova. Pamtim ushićenje u toku posete na vrhu Empajr stejt bildinga, koji je u to vreme bio druga zgrada po visini u Njujorku, iako izgrađena još pre Drugog svetskog rata. Tada su od ove zgrade bila viša dva tornja Svetskog trgovinskog centra, koje su na samom početku ovog veka srušili muslimanski teroristi u užasnom samoubilačkom napadu.

Deset godina kasnije, najviše kinesko rukovodstvo odlučilo je da jedan deo grada Šangaja, na samom ušću reke Jangce u Pacifički okean, proglasi zonom otvorenosti sa svetom. Tada je rečeno da se Kina i ovim primerom želi da dokaže kao deo međunarodne zajednice, koji će u svim oblicima svog bitisanja manifestovati zbližavanje sa svetom. To bi bilo potvrđivano privrednom saradnjom, trgovinskom razmenom, finansijskim povezivanjem, kulturnim zbližavanjem, a i menjanjem sopstvenog izgleda ove predivne regije. Nekoliko godina kasnije, mogao se golim okom uočiti ubrzani razvoj ovog dela Šangaja, koji je povukao i preostali grad i u neshvatljivo kratkom vremenu postao fokus planetarnog interesovanja. I danas se živo sećam reči jedne moje davnašnje koleginice, vrhunskog finansijskog stručnjaka, koja mi je sredinom devedesetih godina prošlog veka, posle posete Šangaju, ushićeno govorila da taj grad postaje „novi centar sveta“.

Sećam se dok sam službovao u Tokiju, u prvoj deceniji ovog veka, da su evropske diplomate svakog meseca obilazile Šangaj i vraćali se iz njega, sa najdubljim i najlepšim utiscima. Nije jednostavno opisati brojne i obimne razgovore na tu temu, ali se veoma dobro sećam da je u prvom planu bila opčinjenost izgledom Pudonga, njegovim prelepim zgradama na ušću reke Huangpu u Jangce uz sami Pacifik i nestvarnom iluminacijom tog prostora. Znalo se da se radi o području u najvećem gradu, industrijskom, trgovinskom i finansijskom centru čitave Kine. Razume se, najviše se razgovaralo o njegovom izgledu i velelepnim hotelima, restoranima, kao i o jedinstvenoj i veoma ukusnoj kineskoj kuhinji.

Pre skoro pet godina, imao sam zadovoljstvo i čast da budem gost kineske vlade i posetim Šangaj. Nikada neću zaboraviti osećanja koja su preovladavala prilikom obilaska Pudonga i drugih delova Šangaja. Ne mogu se pojednostaviti brojni utisci koje sam imao tom prilikom, ali je svakako preovlađivala zadivljenost uspesima moderne Kine. To se uviđalo na svakom koraku, a posebnu zapanjenost je izazivala činjenica da čitav, veoma složen život teče „kao po loju“, bez ikakve zadrške, kolebanja ili nejasnoća. Nekako je sve imalo svoj smisao. Koordinacija života bila je vrhunska. Doživljavao sam je najviše u saobraćaju, uslugama, a ljubaznost domaćina i kineskog naroda nikada neću zaboraviti. Razumljivo je da naročit pečat nosim iz brojnih i vrlo sadržajnih i mudrih poruka koje sam saslušao u toku sastanaka u šangajskoj akademiji i odgovarajućim institutima i strateškim centrima. Srećom, usledile su i moje nove posete Šangaju, a prošlogodišnja je po mnogo čemu bila nezaboravna.

Od vremena kada je proglašen teritorijom koja će ukazivati na kineske stalne napore da se uključi u svetsku privredu i trgovinu, Pudong je simbolizovao preobražaj, dubinu reformi, uvećanje stranih ulaganja, inovacije i godišnji stepen razvoja nezabeležen u istoriji. Jedna komunistička zemlja je na delu dokazivala i dokazala da „socijalizam kineskih boja“ pokazuje svoju životnost i uspešnost i izaziva divljenje svih posmatrača. Dovoljno je reći da je bruto nacionalni dohodak Pudonga 1990-te godine bio preko dvestotine puta manji u odnosu na prošlu godinu. Zastaje dah pri samoj pomisli na tu činjenicu. Takođe, pre trideset godina, fiskalni prihodi Pudonga bili su 430 puta manji nego prošle godine. Strani kapital se u toku protekle godine približio cifri od devet milijardi dolara (pre trideset godina strane investicije iznosile su svega 13 miliona dolara). Pudong je danas sedište 240 centara za istraživanje i razvoj i regionalno sedište za 322 multinacionalne kompanije. Ako se prisetimo da se u Pudongu nalazi i najviša zgrada u Kini (632 metra – Šangajski toranj), koja prima preko milion posetilaca godišnje, jasno je o kakvom i koliko blistavom delu sveta govorimo.

Ne treba posebno naglašavati da je Šangaj monumentalni finansijski centar, sa svojom berzom, jednom od dve postojeće u Kini. Dodatni fascinirajući podatak je u tome da je međunarodni aerodrom Šangaj Pudong opslužio 3.63 miliona tona robe i pošiljki u 2019. godini i time bio jedan od prvih u svetu.

Kineski predsednik Si Đinping je nedavno posvetio 30-togodišnjici otvaranja Pudonga prema svetu, poseban govor, što je potvrda najvišeg značaja koji se ovome pridaje. Uz brojne činjenice koje same po sebi ukazuju na to da su prevaziđena i najoptimističnija očekivanja, predsednik kineske partije i države naglasio je da će Pudong biti simbol i uzor u kretanju ka uspešnoj budućnosti i saradnji sa svetom uz primenu principa „dvojne cirkulacije“, koji je dobio najveću pažnju i podršku na nedavno završenom petom plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (na kome se usvajao predlog najnovijeg petogodišnjeg plana razvoja, četrnaestog po redu, od 1953. godine). Važno je da je predsednik Si označio Pudong kao mesto u kome i dalje treba da dolazi do sabiranja kapitala, informacija, tehnologije, talenata i proizvoda. Istovremeno, predsednik je naznačavao značaj i jačanja globalne sposobnosti raspodele resursa i bolje raspodele izvora domaćeg i međunarodnog tržišta, a da pri tome nije zapostavio potrebu da se Pudong, Šangaj i sve urbane celine u Kini, snažnije razvijaju u harmoniji ljudi sa prirodom.

Nema sumnje da kinesko rukovodstvo ima nebrojano razloga da sa samopouzdanjem gleda na budućnost. Nije zato čudno što je i predsednik Si našao za shodno da ukaže da će Kina u narednih trideset godina postati velika, moderna, socijalistička zemlja, koja treba da posluži kao primer da je moguć svestrani razvoj i blagostanje jednog naroda na do sada nezabeležen način, sa sebi svojstvenim specifičnostima i karakteristikama proizašlim iz višemilenijumskog, neprekinutog trajanja jedne civilizacije.

Izvor: Kineski međunarodni radio na srpskom