Ono što je Nikola Tesla bio za elektroenergetiku, Mihajlo Pupin je bio za telekomunikacije. Srpski naučnik iz Idvora u Banatu dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine za autobiografsko delo na engleskom jeziku „From Immigrant to Inventor“, koje je pet godina kasnije objavljeno na srpskom jeziku pod naslovom „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Ipak, srpski nacionalistički fantasti više vole „jurodivog“ Teslu od pragmatičnog Pupina, obožavaju da banalizuju njegovu izvesnu misterioznost, jer u mašti ne postoji „Pupinovo tajno oružje“ kao što drimeri srpstva maštaju „Teslino“ kojim će se ispraviti istorijske i geopolitičke nepravde. Kao što ne postoji ni „Milankovićevo tajno oružje“, po imenu trećeg slavnog srpskog naučnika Milutina Milankovića. I onaj „elipton“ što nam ga je devedesetih donosio egzibicionista Žirinovski bio je ruska kompenzacija za „Teslino tajno oružje“.
Dobro, ima kod Tesle dosta povoda i za izvesnu „ezoteriju“, inspirativan je Tesla i za žanrovsku fantastiku, ali oni koji se uzdaju u „Teslino tajno oružje“ i kontekstualizuju velikog naučnika u njihov konstrukt opskurnog srpstva, ne misle baš na Teslu iz filma „Prestiž“ Kristofera Nolana (2006) koga je moćno odigrao Dejvid Bouvi, a što mu je bila i poslednja filmska uloga. Reditelj Nolan je rekao da je Bouvi bio njegov prvi izbor za tu ulogu, jer je želeo nekog „neuobičajeno harizmatičnog“. Oni koji su opčinjeni „eliptonom“ teško da su slušali „Teslu“ – američki rok bend iz Sakramenta (Kalifornija), osnovan 1981.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. OKTOBRA. NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
