Put sakupljača reciklažnog otpada – iz sive zone u prosperitetnu zadrugu

„Sakupljamo staro gvožđe!“ – grleni je poziv koji kao znak da su u njihovu ulicu došli sakupljači reciklažnog otpada već odavno  prepoznaju građani većih ili manjih naselja u Srbiji.

Iako je ova pojava stara preko nekoliko decenija, zanimljivo je da je malo onih koji su u ovom pozivu, najčešće praćenom zvukom čangrljanja metalnih točkova prevoznog sredstva napravljenog od delova bicikala, motora i prikolica, prepoznali prethodnicu uvođenja reciklažnih navika, koje nažalost u Srbiji još nisu ni blizu standarda razvijenijih zemlja Evrope i sveta.

Istovremeno, zanimljivo je i da pojava reciklažnih “novotarija”, sa druge strane, nije ugrozila posao neformalnih skupljača otpada što se obično dešava kada se pojavi “konkurencija”. Nažalost uticaja nije bilo ni u pozitivnom smislu – neformalni sakupljači otpada sada ne zarađuju više nego ranije, još uvek najčešće nemaju socijalno i penziono osigiranje, njihova bezbednost na radu je i dalje ekstremno niska… Rečju, oni su ostali gde su i bili – u sivoj zoni takozvane cirkularne ekonomije i poslovne piramide reciklažnih procesa.

“Srbija već 20 godina tapka u mestu u pogledu tokova cirkularne ekonomije i primarne reciklaže. Isto toliko pokušavamo da rešimo problem neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji ima negativne socijalne, ekonomske i ekološke aspekte, za njih ali i za celo društvo. Zato, nakon dve decenije rada u sektoru javnih politika u oblasti životne sredine, dajem sebi slobodu da slikovito kažem da će onaj ko bude rešio  problem neformalnih sakupljača otpada u Srbiji dobiti nobelovu nagradu za ekonomiju, “ kaže Siniša Mitrović, Rukovodilac centra za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Mitrović pri tome ne želi da ukaže da problem čini samo jedna strana, to jest sami neformalni skupljači otpada, već, pre svega ukazuje na nacionalnu javnu politiku koja ovom izazovu nije pristupila na adekvatan i konstruktivan način. 

Tim pre je interesantno što su u tome uspela dva mladića iz Vojvodine sa nepunih 30 godina.  Kilino Stojkov i Milorad Popović, u saradnji sa Udruženjem za prosperitet Roma i preciznu reciklažu, u julu mesecu u Opštini Ada u Vojovodini, osnovali su Reciklažnu zadrugu Connect Clean Roma Group, koja trenutno okuplja 31 komintenta, to jest neformalna skupljača otpada.

“Dolazim iz porodice koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina i poznat mi je način na koji tu stvari funkcionišu, od problema rada na crno, do opasnosti paljenja kablova da bi se došlo do reciklažnog metala, što je izuzetno opasno i po zdravlje skupljača i po životnu okolinu. Sa druge strane u poslednjih nekoliko godina sam radio na mnogim projektima u nevladinom sektoru koji su za glavni cilj imali unapređenje položaja romske zajednice. Sve to me je vodilo ka ideji osnivanja reciklažne zadruge koja će “stati” ispred neformalnih sakupljača, kao pravni i ekonomski subjekt,“ kaže Kilino Stojkov.

Kilinovo ophođenje i poslovni stil oblačenja, dok sa njim razgovaramo u hali prepunoj ljudi koji su došli u reciklažni centar u Adi da se uvere u način njegovog rada, ne dozvoljavaju da se nasluti koliko je dug i izazovan bio put realizacije njegove ideje. “Pre dve godine sam počeo sa istraživanjem tržišta i uvideo da ova ideja s jedne strane pomaže ekonomski progres romske zajednice, što se poklopilo sa mojom željom da pomognem socijalni i ekonomski progres zajednice kojoj pripadam, dok sa druge doprinosi razvoju cirkularne ekonomije i društva uopšte. Kada sam već znao kako bi to rešenje trebalo da izgleda, obraćao sam se mnogim organizacijama koje se bave zelenom ekonomijom. Ipak, sve kockice su se sklopile tek kada sam se povezao sa Miloradom, koji je iz Kanade doneo opremu za reciklažu i iskustvo u radu sa tom opremom. Način na koji smo se povezali i udružili u šali često dovodi do toga da ga zovemo našim Eminemom,” pojašnjava kroz smeh naš sagovornik.

Njegov partner, povratnik iz Kanade koji sada, kako sam kaže, živi kod bake u selu pored Ade, takođe ne skidajući osmeh sa lica, precizira njegovo pojašnjenje: “Granulisani bakar koji izlazi iz našeg reciklažnog centra je roba prve klase, ima čistoću 98,9 odsto. Taj poluproizvod na tržištu ima svoju cenu jer je neophodan livnicama i topionicama koje ga koriste u svojoj proizvodnji. Zahvaljujući tome, kooperantima zadruge možemo da ponudimo bolju cenu, a u budućnosti se nadamo i mogućnost da dobiju i socijalno i penziono osiguranje”.

Treći element neophodan u realizaciji Kilirovog i Miloradovog projekta je bila podrška koju su dobili od lokalne samouprave, kao i  tehnička i finansijska pomoć koju su dobili od programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

“Zadruge su važan biznis model u kome svi osnivači unose deo resursa i dele i odgovornosti i rizik. Zakon o zadrugama koji je usvojen početkom 2016.godine prepoznaje različite tipove zadruga među kojima su i socijalno odgovorne zadruge, a podršku tom zakonu daje i Zakon o socijalnom preduzetništvu donet u februaru 2022.godine,“ objašnjava Danica Bilić iz GIZ-a i dodaje:“ Kao program koji u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Srbije realizuje različite mere i aktivnosti koje doprinose zapošljavanju i pokretanju sopstvenog biznisa Roma i drugih marginalizovanih grupa, mi smo do sada podržali osnivanje tri zadruge. Ova zadruga se od drugih razlikuje po tome što je prva ekološka zadruga, a istovremeno je i socijalno preduzeće s obzirom da doprinosi socijalnim ciljevima.“

Pored velike Kilinove i Miloradove motivacije i spremnosti da uče i rade, kapital Reciklažne zadruge Connect Clean Roma Group, predstavlja i tim od ukupno deset osnivača koji imaju ekspertize iz raznih oblasti od reciklažne ekonomije, preko advokature, do kreiranja javnih politika. Među njima su i predstavnici sakupljačke mreže.

“U ovaj projekat su uključeni jedan mladi čovek predstavnik romske zajednice, romsko udruženje, takođe mlad čovek povratnik iz inostranstva, lokalna samouprava i internacionalne organizacije. To je jedna autentična sinergija interesa po sasvim novom modelu i zato ima budućnost i može se primeniti širom Srbije. Kao održivi model i primer dobre prakse ova zadruga kreira situaciju u kojoj svi dobijaju, a najviše sakupljači jer imaju mogućnost da svoje interese zaštite preko organizacije koja ima i ekološki i inkluzivni aspekt – da budu zdravstveno zaštićeni, obučeni i motivisani, da ih niko ne uslovljava i za robu za koju oni dobiju jedan dinar, uzima deset puta više,” kaže Siniša Mitrović, koji je i sam postao deo osnivačkog tima i kroz šalu objašnjava da je njegov motiv bio vrlo jednostavan – da zaradi svoj prvi milion.

Kako u šali ima uvek i malo istine, Reciklažna zadruga Connect Clean Roma Group, osim što ima osobine ekološkog socijalnog preduzeća, zaista jeste privredni subjekat sa potencijalima za stalni rast profita.

Trenutno, podstaknute okolnostima energetske krize, mnoge države, za razliku od Srbije, čak i zakonski štiti svoje sekundarne sirovine od izvoza da bi ih imali na raspolaganju za potrebe svoje industrije. Srbija je daleko od toga, šta više osim što se izvoze, mnoge reciklabilne sirovine jednostavno propadaju ostavljene na deponijama ili van njih. Takođe, u Srbiji u reciklažnim centrima koji rade tretman otpada, 87 % reciklabilnih sirovina dolazi od neformalnog sektora, a samo 13 % od javno komunalnog. S obzirom da ova zadruga u svom radu ne koristi one reciklažne sirovine koje su vlasništvo javno komunilanog sektora, izbegnut je konflikt interesa, a otvoreno široko polje za unapređenje poslovanja kroz promene ustaljenih tokova u “armiji” neformalnih sakupljača reciklabilnih sirovina.

“Mislim da je važno da se inkluzivna podrška Romima i drugim marginalizovanim grupama pruži u onim oblastima koje pripadnici osetljivih grupa već poznaju. Nepotrebno je obučavati ih u oblastima koje su im strane, već preoblikovati model koji već postoji u takozvanoj sivoj zoni. Tako se postižu legitimni okviri koji pogoduju interesima Roma, ali i društva u celini. Projektom poput ovog mi ustvari menjamo tok društvenog dijaloga i umesto pitanja šta država može da uradi za Rome, tok tog dijaloga okrećemo u smeru šta Romi mogu da urade za državu,” zaključuje Kilino Stojkov.