Bila je subota, pola jedan posle ponoći, Dobrila i Fric su spavali okrenuti leđima jedno drugom, kad je Dobrila iznenada ispružila ruku i upalila svetlo, pridigla se na laktove i kao da je nešto osluškivala. Tu se i Fric probudio, i Dobrila je pitala: „Jesi li ti čuo neke glasove u stanu?“ Onda je Fric rekao: „Bilo je to davno, čuo sam glasove i danju i noću, i ne samo čuo nego sam čak i razgovarao sa glasovima koje sam čuo, i ne samo u stanu nego…“ Onda ga je Dobrila prekinula: „Umukni, je l’ čuješ sad da neko nešto priča?“ Onda se Fric pridigao: „To su ona dvojica u trpezariji, šapuću.“ Onda je Dobrila pitala: „Zašto šapuću?“ Onda je Fric rekao: „Da ih mi ne bismo čuli.“ Onda je Dobrila rekla: „Imam dilemu da li da im se prišunjam i da ih prisluškujem, ili da im jednostavno uletim u trpezariju?“ Onda je Fric odgovorio: „Ja bih prisluškivao da sam na tvom mestu, i onda bih se vratio da obavimo konsultacije o daljim koracima.“ Onda je Dobrila pitala: „Kakve konsultacije?“ Onda je Fric rekao: „Da sagledamo situaciju i možda nešto da preduzmemo.“
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 18. MAJA. Digitalno izdanje na NSTORE.RS
Tagovi
