Poslednja špijunsko-diplomatska kriza između Rusije i Nemačke podsetila je zlokobno na „Kratki vek“. Moskva optužuje Berlin da priprema napad na Rusiju, dok nemačke obaveštajne službe ne isključuju mogućnost da na srednji rok Rusija ugrozi teritorijalni integritet pojedinih članica NATO-a. Saradnici ministra odbrane Borisa Pistorijusa pripremaju predlog kojim će biti pojednostavljena procedura za mobilizaciju i delimični povratak vojnog roka po švedskom modelu.
Reč je o programu koji predviđa testiranje psihofizičkih sposobnosti maturanata nakon kojeg bi samo 10 odsto odgovarajućih kandidata bilo pozvano da obuče uniformu. Brojni eksperti smatraju da je to preveliki procenat budući da bi to značilo da se svake godine regrutuje oko 40.000 osoba, a prema rečima samog Pistorijusa Nemačkoj ne treba više od tri-četiri hiljade novih vojnika godišnje.
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegova prethodnica Angela Merkel u prethodne dve godine često su optuživani za „appeasement“ sa Rusijom i za pogrešnu i popustljivu politiku prema Moskvi. Pravljene su često zlonamerne i banalne paralele sa britanskim predratnim premijerom Nevilom Čemberlenom i njegovom politikom prema Adolfu Hitleru. U suštini, od ujedinjenja Nemačke pre 150 i kusur godina Evropljani, počev od Francuza i Poljaka, a kasnije i Amerikanci, gledaju sa velikim strahom ili podozrenjem svako približavanje Berlina i Moskve. Potencijal sinergijske snage saradnje dva najveća kontinentalna naroda takav je da pretvara Nemačku u planetarnu supersilu a Rusiju legitimiše kao imperijalnu snagu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
