Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da uzbunjivač iz Krušika neće moći da traži zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača jer taj zakon sadrži „sistemski nedostatak“, a to je da uzbunjivanje u javnom interesu ne predstavlja pravni osnov za oslobađanje od krivične ili druge odgovornosti, preneo je N1.
„Konkretno, kada je reč o postupanju sa tajnim podacima, ovaj Zakon, u članu 20. predviđa mogućnost da se uzbunjivač obrati ovlašćenom organu – tužiocu, državnoj reviziji, ministarstvu, ali ne i direktno javnosti ili novinarima“, rekao je Nenadić za list Danas.
Naveo je da je to razlog zbog kojeg uzbunjivač neće moći da traži zaštitu na osnovu tog zakona, ali da to ne znači da on treba da bude optužen ili osuđen zbog toga što je učinio.
„Trebalo bi insistirati na tome da se dokaže kako je reč o obelodanjivanju podataka za koje tajnost nije ni trebalo da bude određena, kao i na tome da se krvični postupak protiv njega ne vodi pre nego što se razreši ovo prethodno pitanje“, rekao je Nenadić.
Naveo je da sudbina eventualnog krivičnog postupka protiv IT stručnjaka iz Krušika Aleksandra Obradovića za odavanje poslovne tajne zavisi od nekoliko elemenata – da li je podatak koji je on dao novinarima uopšte imao status „poslovne tajne“ i da li je obelodanjena informacija uopšte smela da bude proglašena za tajnu.
„Ako je reč o nekom ‘podatku od interesa za Srbiju’, onda bi se gledalo i da li su poštovana pravila iz Zakona o tajnosti podataka, a ne samo iz Zakona o zaštiti poslovne tajne“, rekao je Nenadić.
Ukoliko je, kako navodi Nenadić, tajnost određena kako bi se prikrilo poslovanje na štetu državnog preduzeća, onda ne bi bilo osnova za krivično gonjenje uzbunjivača.
„Nevolja sa takvim konceptom oslobađanja od odgovornosti za odavanje tajne, jeste to što je dužnost čuvanja tajne verovatno određena na neki uopšteni način, a ne posebno i upravo za ove informacije“, rekao je Nenadić.
Problem je kada se u praksi, navodi Nenadić, primenom takvog opšteg akta, „štiti tajnost i podataka o konkretnom poslovnom potezu koji je štetan ili protivan pravilima“.
„U takvim situacijama bi uzbunjivači morali da uživaju zaštitu jer rade u javnom interesu“, rekao je Nenadić.
On je naveo i da Ministarstvo pravde i Narodna skupština nisu bili voljni da prihvate predloge koje je Transparentnost Srbija davala tokom rasprave.