Prenosimo autorski tekst profesora dr Zorana Radovanovića o lekaru antivakseru koji je preminuo od koronavirisa.
„Ovih dana se u američkim medijima pominje više zakletih antivakcinaša, među njima četvoro poznatih voditelja, koje je odnela korona. U tom bar deklarativno pobožnom narodu (80 odsto odraslih se izjašnjavaju kao vernici) moglo bi da se kaže kako je sam Bog kaznio glupost žrtava.
Kod nas se malo piše o ljudima umrlim od kovida 19 zbog svoje zadrtosti ili inertnosti. Smatra se da uspomenu na mrtve ne treba dirati. Ta tema se ne pokreće često ni u udruženju lekara Ujedinjeni protiv kovida, mada ga čine izričite pristalice vakcinacije.
Nedavno je, međutim, umro dr B, mlad i popularan lekar iz srednjeg Pomoravlja. Uglednoj koleginici, poznatoj po borbi da se ne krije stradanje zdravstvenih radnika, stigla je sledeća vest: “Tuga pregolema! Bio je divan čovek, dobar lekar, veliki boem, ali isto tako i veliki antivakser, lekar koji nije nosio masku i nije priznavao kovid 19. Prekasno se javio na bolničko lečenje. Borba je bila velika. Na kraju je sve hteo, na tri vakcine pristajao. Svi smo iskreno želeli da dočeka vakcinaciju. Sahranjen je danas.“
Sledi i nastavak pokojnikovog ožalošćenog prijatelja: „Mnogo je protivnika vakcinacije i mnogo su glasni. Mi vakcinisani ćutimo, svi smo raspoređeni po kovid-jedinicama, na izmaku smo snage.”
Niko ne razume, a kamoli pravda, ponašanje protivnika vakcinacije među zdravstvenim radnicima, ali postoje razlike u stepenu osude. Najeksplicitniji je ugledni kardiolog prof. dr Aleksandar Nešković. Sam je preležao kovid 19, a njegova supruga, takođe lekar, jedva se izvukla. Čujmo ga: “Za lekare antivaksere, koji zastupaju i šire budalaštine u jeku smrtonosne pandemije, imam NULTO razumevanje i saosećanje!
Odgovorni su za razbolevanje i smrt mnogih i doprineli su imitaciji života koji živimo poslednjih godinu i po dana. Kao lekar, ja nemam OBAVEZU da razumem nečije stavove, niti da saosećam sa nečijom sudbinom koju je sam odabrao. Obaveza mi je da pružim pomoć u okviru svojih mogućnosti i znanja na profesionalan način. Lekari imaju ogromnu odgovornost, pa smatram da njihovi antivakserski stavovi i ponašanje ne spadaju u kategorije stručnog mišljenja, ljudskih prava, ni slobode govora, već u kategoriju zločinačkih aktivnosti PRVOGA reda. Neoprostivo!”
Strogo je to rečeno, ali sklon sam da se složim sa kolegom Neškovićem. Kakva je razlika između lekara koji se odrekao svoje struke i nauke, vojnika dezertera i sveštenika kockara i pijandure? Pa, najveća je društvena šteta od lekara preobraćenog u protivnika medicine. Argumenti u prilog vakcinacije, bilo protiv kovida 19 ili druge bolesti, toliko su ubedljivi da formiranje sopstvenog stava na osnovu neproverenih internetskih izvora, umesto na naučnoj literaturi, predstavlja neshvatljivu i neoprostivu izdaju svoje profesije.
Pasivan odnos vlasti prema protivnicima vakcinacije u zdravstvenoj službi ravan je saučesništvu, a pravdanje kako ne postoji zakonski osnov za obaveznu vakcinaciju gruba je neistina. Netačan je i izgovor da bi petina lekara podnela ostavku. Oni kojima je svega dosta već su se vakcinisali i otišli, a nevakcinisane potencijalne ubice nemaju kuda van našeg zdravstvenog sistema“.
Tagovi
